уторак, септембар 26, 2017
Насловна > НОВОСТИ > „ЗА ЈЕДАН ЉУДСКИ ПОЗДРАВ“: Документарни филм који никада није приказан у Србији – Манипулација која је требала да буде разлог да НАТО изврши „Олују 2“ у Републици Српској тешка 600 милиона долара!

„ЗА ЈЕДАН ЉУДСКИ ПОЗДРАВ“: Документарни филм који никада није приказан у Србији – Манипулација која је требала да буде разлог да НАТО изврши „Олују 2“ у Републици Српској тешка 600 милиона долара!

ДОСТА ЈЕ БИЛО ЛАЖИ!!! „ЗА ЈЕДАН ЉУДСКИ ПОЗДРАВ“ ЈЕ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ КОЈИ НИКАДА НИЈЕ ПРИКАЗАН У СРБИЈИ!!!

Филм можете преузети ОВДЕ

Фејсбук видео ОВДЕ

„За један људски поздрав“ – ОВАЈ ФИЛМ НИКАДА НИЈЕ ПРИКАЗАН У СРБИЈИ!!! За три емитовања у Француској регистрована је гледаност око 20 милиона Француза…

12. 12. 2014. извор ју-тјуб JUGILIKS и ФБ Иван Шиља Станковић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Када су припадници Војске Републике Српске оборили два француска пилота авиона „Мираж 2000“ 30. августа 1995. године у Босни и Херцеговини, на Палама, тадашњи француски министар одбране и министар унутрашњих послова су јавност Француске обавестили да су неконтролисане српске банде отеле пилоте и да су их ликвидирали.
Циљ је био да се смрт пилота искористи како би приказали да Републику Српску воде неконтролисане банде, да би испровоцирали Французе, који једини нису дозвољавали да НАТО снаге изврше „Олују 2“ у Републици Српској, а да са друге стране за себе задрже новац од продаје оружја.
За то време Станишић и Перишић наговарају Милошевића да је најбоље да се отараси Караџића и Младића, тако што ће да дозволи страним силама да разбију српски гето од Пала до Зворника а можда И даље. Повод би био „убиство“ пилота!!!
Тадашњи француски председник Жак Ширак све време је крио чињеницу од родитеља пилота, али и од јавности, да би на њиховом ослобађању касније профитирао.
За то време, наводно, Ратко Младић у замену за пилоте тражио је ракетне системе. Руси шаљу то наоружање Французима и они крећу према Србији. Оружје је стигло до Мађарске, а потом је преусмерено према Анголи, да би на крају завршило у Ирану. То оружје је продато за 600 милиона долара!!!
Због те афере и крађе 600 милиона долара суђено је Шираку, тадашњим француским министрима одбране и унутрашњих послова, као и још 50 особа из Француске обавештајне службе. Афера позната под називом „Ангола Голд“.
У случају ликвидације пилота била је предвиђена „Олуја 2“ у којој би Срби били протерани из БиХ у што већем броју!!!!
Коју је улогу имао Југослав Петрушић и како се све одвијало погледајте у документарном филму „За један људски поздрав“…

image

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ
ЗА ЈЕДАН ЉУДСКИ ПОЗДРАВ

Жан Луи Шифо никада неће заборавити ту среду 1995. године, његов син Фредерик је војни пилот. Француска, будући да је ангажована од стране НАТО, бомбардује бившу Југославију. У војним базама НАТО смештеним у Италији пилоти су копилоти. Од јутра ти француски, амерички и енглески ловачки авиони узлећу директно ка Босни. Њихов циљ је да униште српски војни апарат. У 17 часова капетан Шифо и поручник Сувиње, како потврђују ови документи, на команду „Миража 2000“ одлазе у мисију на свој ризик. Треба да униште војно упориште главног града Срба у Босни. Мисија је испуњена, авиони се враћају у базу. Раније је то било објављено на „Франс Интеру“.

image

РАДИО: „Деветнаест је сати. Авиони НАТО нападају поново, Срби одговарају. Један француски авион `Мираж 2000` је оборен. Пилот и навигатор су успели да се катапултирају. То је за сада информација коју можемо да потврдимо.“
Широ: „У овом моменту пуном емоција и бојазни, немамо информације. Али са сигурношћу, командант је у 20 часова потврдио да су Фредерик и Жозе погођени.“
Локална српска телевизија снима пад „Миража“. Фредерик и Жозе су успели да се катапултирају. Они се воде „званично несталим“. „Званично нестали“ – то је такође наслов књиге коју је написао Жан Луи Шифо. Из дана у дан, 104 дана напетости, узнемирености, толико питања и мистерије за овог одлучног човека који је одлучио да, шта кошта да кошта, сазна истину…
– Да ли је то тешко урадити у овој земљи?
– Сва документа која сам сакупио, сви телефонски разговори, сва писма, све што сам успео да сачувам, сва истраживања…

Све потврђује да је Жан Луи убијен. Скоро десет година касније предмет је поново отворен. Пошто је његов син поново ангажоан у ваздухопловним снагама, спреман да да живот за отаџбину, он познаје ризике. Али, никада није могао да замисли да се неко може играти са животом војника, са животом његовог сина.

image

– Данас говорим као отац, напустио сам војну службу. У то време сам брзо схватио да лажи, повезаност, мистерија, па чак и љубазно понашање неких према мени и мојој породици – све то ме натерало да одем тамо… да појединац који је имао мишљења…

Љут, Жан Луи Шифо неће ништа више да каже. Упркос многим притисцима, отац капетана Шифоа водио је своју личну истрагу.

– Да ли сте имали претње? – Нећу да одговарам на та питања.

Његов син, резервни поручник, поверио се само једном свом оцу. Било је то управо по ослобођењу. Од тада, по радију „Синонс“ ћутање се објашњава премештањем у војној хијерархији.
„Мислите на вашу каријеру. Пилот ловачког авиона је најлепше занимање на свету.“
„Постављате толико питања, мислите на ваше поновно постављање.“
НАТО снаге су ангажоване да пронађу два пилота, три операције, три промашаја. Више америчких војника је повређено. Одмах након катапултирања два француска војника су заробљена и претходно жестоко претучена.

– Ви сте Француз?
– Да.
– Причајте нам шта се догодило.
– Били смо на задатку, пројектил нас је погодио.
– Колико пилота?
– Ми смо двојица, пилот и копилот.
– Наш авион се запалио и ми смо ево овде.

Два повређена војника су премештена у ту болницу. Генерал Ратко Младић их је срео овде. Младић је вођа српских снага у Босни. Њега терете за ратни злочин и злочин против човечности. Почели смо нашу истрагу у Београду. Овај човек нам је дао фотографије. Он нам је показао места пада и паљења авиона у то време. То је „Мираж 2000“ капетана Шифоа. У Београду га познају под именом Југослав Петрушић. Иначе, зову га пуковник Југо или Доминик.

image

Занимање: српски официр, лични технички саветник.
За време рата у том хотелу са две звездице Југо је имао своје уобичајене задатке. У новембру 1999, специјалне снаге Слободана Милошевића у то време председника Југославије, имали су ту своја места. Соба 317, Југо није имао времена да реагује.
– Овде сте били ухапшени 1999?
– Да.
Југо је овде ухапшен. Остаће у тој соби скоро годину дана. Тада су га српске власти оптужиле да је организовао једну групу завереника за убиство председника Милошевића. По њима, логистика је обезбеђена од стране ДСТ, француске тајне службе. Иако је ова оптужба неоснована, насупрот томе, Југо је према нашим информацијама припадник ДСТ-а.
– Имам двојно држављанство, ожењен сам Францускињом, имам једног сина. Много сам путовао.
Од почетка сам знао итекако добро где су смештени и како су третирани пилоти, затражио сам од Младићевих људи да преузму бригу и да се понашају онако како доликује српским војницима. Објаснио сам Французима како могу добити ослобађање пилота, потврдио сам да су они живи и шта треба да учине да би они били ослобођени.

Сутрадан налазимо Југа у хотелу. Одвели су нас на место где су два пилота била ухапшена. Из сигурносних разлога није могао да нас прати.
Пре него што смо кренули Југо је показао нове фотографије. На мапи је показао кућу где су били смештени пилоти, једно место за опуштање Власеница, једна лепа вила у срцу Босне. Југо даје фотографије француској тајној служби само две недеље после заробљавања француских пилота у Босни.
Сада је 6. септембар 1995. године. Праћени водичем крећемо траговима Фредерика Шифоа и Жозе Сувињеа. Не знамо куда идемо, пратимо само пут који нам је рекао Југо. После пет сати стижемо у ово изгубљено место у срцу Босне. Наш водич нам представља Војислава. Годину дана овај човек не ради. Сада сам у пензији и радим ту около. Војислав не прича много. Још мање је причао о рату. Био је у обавези да чува два француска војника. Строго поверљив задатак. Први пут се враћа у ову вилу у којој су два пилота била задржана. Од тада је била рестаурирана, у бело.
– Хоћу да видим унутрашњост куће где су била затворена два француска пилота.
-То не може. Не знам да ли ће вам дозволити.
– У реду је. Сачекаћемо.

После кратке расправе газдарица нам је дозволила да уђемо. Данас она живи са својом децом и породицом свог брата. Информације које нам је Југо дао показују се тачним. У то време кућа је била заузета војницима.

– Ту су били пилоти. Било је грејања. Један је био овде, а други тамо. Овде су били смештени. Видите да кућа није била скривена. Пут који пролази испред се веома често користи. На крају, ова вила је била најбоље склониште за заробљенике који су били доста тражени.

Ратко Младић, шеф српске армије у Босни, мора да је знао за ово склониште.
Показујемо Војиславу Југове фотографије.
– Нисам га често виђао, али се сећам његовог лика.

Наиме, обојица су имали истог шефа – Мишу (Милорад Пелемиш). Нашли смо га у Београду. Потврдио је да је штитио два француска пилота.

Први његов контакт са пилотима по обарању био је у болници у Соколцу. Задатак од Генерала Младића је био да се чувају до даљег и да се сматрају ратним заробљеницима…
У то време Миша није имао браду. Он је био одговоран за јединицу под називом „10. диверзантски одред“ која је имала задатак за саботажу. У тим документима која нам је дао видимо коришћење новог материјала. „10. диверзантски одред“ је имао своје специјалне операције. Југо нам је омогућио да ступимо у контакт са Мишом. У афери „Пилоти“ Миша је био њихов информатор, нису имали бољег.
– Било је свих врста људи, војника, цивила, али такође и криминалаца који су видели добру ствар… нуђене су ми и паре и награде, али ја сам војник, професионалац, дао сам своју реч да ћу се бринути о њиховој безбедности и нисам пристао ни на какве…“

Захваљујући тој информацији Југо ће моћи да поново дође у Париз. Он информише француску контраобавештајну службу о надзору. Сада је 10. септембар 1995. година.
– Где сада идете?
– У овој згради имам састанак са члановима тајне службе Француске. Дао сам им веома важне информације о ослобађању два француска пилота.
– На ком спрату?
– на… спрату.
– Да ли је овде и канцеларија француске тајне службе, у овој згради?
– Ја не могу да дам другу информацију, осим да је састанак на … спрату и да је ту француска тајна служба.
– Да ли сте у контакту и са другим француским тајним службама?
– Ја сам био у контакту са другим војним тајним француским службама као и са цивилним. Ево, овде можете да видите да сам са неким из војне тајне службе.

Француска служба безбедности ће употребити Југа за друге осетљиве задатке, посебно у Босни. Дао је значајне информације за проналажење Ал-Каидиних терориста. О стању два пилота служба (ДСТ) је била стално информисана. У то време француска полиција је била добро информисана о овој теми. Ремон Нарт је био „број два“ за све операције у контраобавештајној служби (ДСТ). Они никада нису говорили штампи о дискретним мерама које су водили у бившој Југославији. Најзад је прихватио да се сретне са нама.

– Од првог дана смо знали да су пилоти живи, док су други причали да су мртви. Ми смо пратили путни правац, јер смо били у вези са чуварима, у току са свим њиховим премештањима, по мом мишљењу то је примарни пут за наставак.
Чекајући наставак, француске власти располажу контрадикторним информацијама. Југо поново одлази и враћа се са необоривим доказима. Тридесет дана је прошло од нестанка два пилота.
– Како можете да докажете да сте сигурни да су нестали пилоти живи?
– Од првог дана смо знали да су пилоти живи, имамо бројеве њихових бализа – од оног врмена када сам пратио све знакове, сваки траг на њиховом радију, док су други мислили да су мртви.

Бројеви ознака омогућавају идентификацију авиона. Само неки војници могу да познају елементе ове војне тајне. Југо се не зауставља овде. Он такође даје пут за ослобађање пилота. По њему, човек који је био одговоран је Генерал Ратко Младић.

– Младић је био војник и он је једино желео руковање.
– Ништа више.
– Ништа више.
– Да ли сте то рекли Французима?
– Ја сам објаснио да сам дао решење како ослободити пилоте.

Младић жели само руковање (договор) са начелником генералштаба Француске. Овај гест је злата вредан!

***
Генерал Младић је још увек тражен због злочина против човечности. Ми се поново враћамо у Босну. На крају овог пута до средишта српских снага у Босни. Нисмо се овде вратили случајно. Ево разлога наше посете.
Ово писмо потврђује да Југо долази због посла са таоцима… Оно је адресиранхо на официра француске контраобавештајне службе. Потписано је од стране пуковника Марка Лугоње, данас генерала који је био одговоран за акције српске тајне службе у Босни. Сваки пут, Југо се сусреће са саговорницима било да су Французи или Срби.
Крајем септембра 1995. године Југо долази у ову зграду са Робертом Мејом, пуковником гранцуске војске.
– Да ли ви познајете Југослава Петрушића?
– Ради се то тој причи о два пилота. Био сам у контакту зато што је он долазио да се информише о та два пилота и о њиховој судбини. Био је у то време у Сарајеву, том приликом ја сам видео тог пуковника Меја. Он је такође долазио да се обавести о судбини два пилота, али ми се нисмо сложили о тим питањима.
– Дакле, шта је рекао пуковник Меј?
– Не, не, али ја не желим да причам о томе.

Он није желео да настави. Изван камера, генерал Марко Лугоња причаће нам о одиграној улози од стране Југа, улози која подразумева старо пријатељство између две земље од Првог светског рата. Француски војници су дакле, добро обавештени. Југо је поуздан извор!

– Сложили смо се за три минута разговора, не више.

image

Дани пролазе, притисак расе. Сада је 29. октобар 1995, шездесети дан од дана када су заробљени Фредерика Шифо и Жозе Сувиње. На лицу места гласине се шире. Два пилота ће бити у милости „неконтролисаних банди“ (паравојних формација). Југо интервенише код Мише…

-Сваки пут када смо сматрали да су њихови животи угрожени и њихова сигурност у опасности ми смо их премештали, мада за све времен њиховог заробљеништва преместили смо их два пута. (говори Милорад Пелемиш)

Сутрадан, сервис француске контраобавештајне службе објављује ту белешку. Она је означена као војна тајна.
„Према једном блиском извору и з Београда, француски пилоти били би убијени од стране паравојних банди.“
Југо зна да је та информација лажна. Он повећава његове одласке и доласке између Француске и Југославије. Сваки пут, он даје нове информације и трошкови су на његов терет.
– Да ли трошите много новца?
– Да, трошим много новца.
– Колико?
– Много, не могу вам рећи ништа друго.
– А Француска, да ли вам даје новац?
– Нипошто.
– А да ли ви захтевате новац за ову операцију?
– Не, ја не тражим новац, ја тражим нешто друго.
– Неке друге заслуге? Легију части или национални орден?
– Не могу вам рећи шта требају да ми дају, у суштини они треба да препознају ствари које сам ја урадио за Француску.

Француске власти желе више гаранције. У Паризу контраобавештајна служба контактира генерала Пјера Мари Де Галоа. Он није било ко, он је генерал. Француски генерал који је познат по пријатељству са Србима. Ми смо се срели са њим.
*(прочитајте на СРБском ФБРепортеру:Француски генерал Пјер Галоа: Истина о бомбардовању Србије 1999 (видео) )

Untitled general Galoa Генерал Галоа је пристао да сам нама прича о овој мисији.
Био је 10. новембар 1995. године, 71. дан од нестанка два француска пилота.

– Да ли се сећате? – Одлично се сећам, он је дошао овде 10. новембра 1995. године. И сео је преко пута мене и ја сам имао мој мали нотес. Слушао сам његова објашњења, доста су ме растужила, уосталом нисам имао никакву жељу да идем на Балкан у новембру.

Пјер Мари Галоа је добро познавао генерала Младића. То је било пре рата у Босни, он му је давао часове војне стратегије. То је разлог његове посете чему сам ја одговоран. – Шта да кажем, зашто ме желео видети… он ми је одговорио да жели да зна да ви познајете генерала Младића… и да ћемо искористити ваше познанство да сазнамо како да добијемо податке јер не знамо како да избавимо пилоте.

У 85-ој години живота стари авијатичар не жели да изневери своје другове. Он одлучује да оде. Редовним летом после два сата стиже у главни град Југославије.
У Београду, овај споменик је подигнут у знак српско-француског пријатељства. 1917. године француски војници су се борили раме уз раме са српским – против немачких окупатора.
Програм генерала Галоа је преоптерећен, ни са једним минутом предаха он је наставио да записује све у свом нотесу.
Ми ћемо сада разговарати са човеком који је омогућио генералу Галоа успешност његове мисије. Ова особа му је омогућила да се сретне са оним који је заробио два пилота, а то је Ратко Младић.

– Током разговора није било питања о новцу и ни о каквој понуди, то је једна велика лаж. Само једноставно руковање између начелника генералштаба француске и Ратка Младића и неће бити других услова ни новца ни откупнине, услов је био само договор (руковање). (говори Владимир Матовић)

Југо је причао о овом гесту.
Тридесет дана после заробљавања два пилота француске власти су сазнале. У Београду ова зграда је од суштинског значаја за све странце који желе да ступе у контакт са генералом Младићем. На крају дугог ходника је канцеларија „његове десне руке“. Овај човек је присуствовао сусрету између генерала Младића и генерала Галоа.
– Генерал Младић никада није постављао услове. Он се задовољио руковањем са француским генералштабом. Судбина пилота била је решена. Зашто су пилоти толико дуго били заробљени? То је једино грешка представника гранцуске војске зато то су одбијали састанак са генералом Младићем.(говори мајор Ђого)

image

У октобру 1995. године са лекаром, пуковником француске војске састали смо се са генералом Ратком Младићем. На том састанку он није желео да се бави питањем пилота са нама, само у једном делу реченице…
– Много нам је рана донјео овај рат… Можда су најдубље оне које су долазиле од пријатеља. Не ради тога што су оне биле разорније, већ што су долазили из земље од које ми то нисмо очекивали, и што су њима командовала деца, потомци наших предака који су се у овоме веку заједно борили против истога зла, за слободу и мир. (говори Генерал Ратко Младић)
Генерал Младић нам је рекао да поштује генерала Галоа. Он нам је рекао да неће заборавити ово дуго пријатељство. Од краја рата он нема више права да даје било какве изјаве, и он остаје оптужен за злочине против човечности.

По повратку у Француску генерал Галоа пише детаљан извештај о његовој мисији у Босни. Он потврђује све информације које је примио од Југа. – Када сам се вратио око 18:30 из Београда, позвао сам телефоном господина Ремонд Арта који је одмах дошао и ја сам му рекао: Ево ово је скоро све што ја знам и њих двојица су живи…. затим сам питао да ли могу обавестити целу породицу која је чекала у неизвесности… И он ми је рекао да сам завршио мој посао, да могу да се опустим и да се држим по страни и да је то сада посао владе.

Али генерал Галоа није остао на томе. Он шаље свој извештај Иву Бонеу, бившем шефу ДСТ. Ив Боне ће их проследити француским властима.
– Овај извештај сам доставио истог дана Шарлу Вијону и Ервеју Шарету. (говори Ив Боне)
– Председник је требао одмах бити обавештен?
– Ја сам их због тога и предао.
– Да ли сте знали да ли су Шарл Вијон и Ервеј Шарет предали овај извештај?
– Они су добри министри и нема никаквих разлога да то не учине.

image

Шарл Мијон, у то време министар одбране, по први пут прихвата да објави овај посао класификован као војна објава.
– Корак генерала Галоа је био тотално лични. Он никако није био повезан са званичном политиком. Генерал Галоа је дао своје информације, свакако ми смо му указали на то да није било званично.
– Он каже да је био тражен од броја 2, од друго човека ДСТ-а Ремон Арта?
– Ја нисам у току, уосталом ДСТ нема ништа са тиме у тој операцији, јер су моје информације тачне, ДСТ није пратила ту аферу и она је требала бити праћена од ДЈСУ.

Рат француских тајних служби већ је омео ослобађање два таоца. Жан Луи Шифо, отац пилота не зна ништа о томе и никада није био информисан о току информација. Ми му показујемо извештај генерала Галоа.
– У то време ја нисам знао ништа, генерал ме је информисао о изласку његове књиге и овде дајем документа за које нисам знао све до данас.
– Да ли вас је звао председник Ширак? После?
– Председник нас је звао 21. новембра у 13 часова кући. Он је разговарао са мојом снајом. Четири дана после, генерал Галоа каже да има могућности о ослобађању без било каквог облика суђења осим договора, без икакве мржње.
– А шта је председник Ширак рекао вашој снаји?
– Ја имам мало непријатности када се сетим тог разговора, сачувао сам неколико делова…
У ствари, Жан Луи Шифо је забележио све у својој свесци.
… Он нам је оставио врло мало наде о непосредном ослобађању таоца као и да он уопште не зна шта су желели да ураде Младићеви људи који их тамо држе… У ствари, они су нас лишили и ове мале наде да их убрзо видимо, то је у ствари то.
-Шта је рекао генерал Галоа када се вратио са мисије?
– Он је рекао да има већ четири дна како таоци могу бити ослобођени без откупнине.
– Да ли је рекао да су то били Руси, Срби?
– Он каже у овој белешци да су Руси изванредни, да се захваљује и да они не би учинили више и да су бии њихови.
– То је траг (потрага) Жан Шарл Марсијанија и Аркади Гајдамака?
– Да, могли би да видимо ту ствар тако.Untitled 8 ruska potraga

Руска потрага је организована од стране Жан Шарл Марсијанија, овде на екрану десно то је човек за тешке задатке Шарл Паксуа, његово име се већ појављивало у Либану.
О афери пилота у Босни Жан Шарл Марсијани потврђује да је био званично ангажован на највишем државном нивоу. Он се исповеда по први пут на Руској телевизији, види се као да је опуштен.
– По наређењу председника републике, ја сам отишао у Београд, када сам стигао покушао са да ступим у контакт са генералом Перишићем, са Младићем и са председником Караџићем.

У Београду нико није био одговоран за његово примање. И Жан Шарл Марсијани се окреће ка Москви и ка руском бизнисмену Аркади Гајдамаку. Тражен у Француској у афери продаје оружја он је избегао у Израел. Он је такође водио истрагу о преузимању два француска пилота.
– Ја сам тај који сам у потпуности замислио операцију, ја сам финансирао и добио ослобађање ових пилота. Наравно, употребљавајући компетенције руских официра службе безбедности.

image

Али, неколико недеља после овог састанка, Аркади Гајдамак даје други интервју у новинама „Л` Монде“ он потврђује да је ситуација била деблокирана захваљујући Русима који су вршили притисак на Радована Караџића. ПРОБЛЕМ: Радован Караџић нема таоце, они су у рукама Генерала Ратка Младића. Сви саговорници које смо срели су то потврдили!!!

– Било је ратно стање, ни влада ни Караџић нису могли да интервенишу у војним пословима. Два пилота су се налазила између борби и ту је одлучивала војна команда. (говори Владимир Матовић)

Жан Шарл Марсијани и Аркади Гајдамак су се срели са Генералом Младићем? Да бисмо то сазнали враћамо се у Београд. Само овај човек може да одговори на то питање. У то време без њега нико није могао да се приближи Генералу Младићу.
– Да ли сте упознали Марсијанија и Гајдамака са генералом Младићем?
– Ја знам да су они били у Београду и да су били ангажовани у овим пословима са југословенским властима у то време и са представницима Русије… Колико знам они се никада нису срели са генералом Младићем. (говори мајор Ђого)
Пре него што смо да напустили рекао нам је да Младић није желео да се рукује са начелником генерелштаба Француске.

image

Ова информација је пренета од стране Југа француским властима после померања пилота. За време свог заробљеништва два пилота никада нису видела ниједног француског изасланика. Жан Шарл Марсијани нам у овом интервјуу потврђује сасвим супротно.
– У ком тренутку сте видели пилоте?
– Ја сам их видео 20. октобра.
– Видели сте их 20. октобра у кући?
– Не, поред куће, да су били у кући не би их могао видети.
– Да ли вам је ова кућа позната?
– Не, никако, нипошто.

Ми му показујемо фотографије где су била затворена два пилота.
– То је дакле та кућа где су били пилоти?
– Ви о томе знате више од мене.

Жан Шарл Марсијани не препознаје кућу. Штавише, Војислав потврђује да никада није видео Жан Шарл Марсијанија. Идентичан одговор је и његовог шефа Милорада Пелемиша. Он признаје само један контакт са Француском – Југо и нико други!
Жан Шарл Марсијани је интервенисао у овој афери, ми настављамо нашу анкету…
Сада је 11. децембар 1995. године. 113 дана од нестанка пилота Шифоа и Сувињеа. Тог дана начелник генералштаба Француске Жак Филип Дуен стиже на војни аеродром у Београду. Догађаји се убрзавају. Он је званично примљен од стране свог југословенског колеге. Генерал Дуен је одбио да нас види. Он се држао по страни. У службеној делегацији није било ни Жан Шарл Марсијанија, ни Аркади Гајдамака. Десно је генерал Момчило Перишић. Ми смо пронашли бившег начелника генералштаба Војске Југославије и питали га у вези пилота.

– Разговори су трајали од 10 часова ујутру до поноћи. Били смо генерал Дуен, Младић и ја, и ту смо се договорили о ослобашању пилота.

Делегација је сада у Зворнику, у овом хотелу. Ово је место где су два пилота требала да буду предата начелнику генералштаба Француске. Око стола није било Жан Шарл Марсијанија, ни Аркади Гајдамака.
Али која је била улога Жан Шарл Марсијанија?
Ми показујемо ову фотографију генералу Перишићу.
– Он каже да је био укључен у ослобађању два француска пилота, да ли сте ви чули за њега?
– Он нема никакве везе ни самном, ни са Младићем, ни са генералом Дуеном.

Сада је 12. децембар 1995, око 15 часова. Два пилота стижу у хотел „Видиковац“. Капетан Фредерик Шифо и Сувиње стижу док главнокомандујућег и код генерала Младића. Руковање.

image

И овде се појављује само Жан Шарл Марсијани и руски пуковник. Зашто су они били присутни у овом тренутку. Поново постављамо питање начелнику Генералштаба Војске Југославије.
– Према томе, кључна личност око ослобађања француских пилота је генерал Ратко Младић, под бројем један; ја лично под бројем два и број три је генерал Дуен. (Момчило Перишић)
– Да ли је био у питању новац?
– И ово ваше питање упућено мени ме дубоко вређа и сада ја могу да позовем моје обезбеђење и да вам запленим сав ваш снимљени материјал.

image

После 104 дана заробљеништва дошло је до РУКОВАЊА између генерала Младића и начелника Генералштаба Француске. Живот два пилота више није био у опасности.
Али, зашто тај исход још увек није био постигнут, зашто по доласку, председник Жак Ширак честита Жан Шарл Марсијанију? Зашто у свом обраћању за ТВ захваљује такође и Русима?
Изјава председника Жака Ширака:
„Ја бих желео да се захвалим, посебно председнику Борису Јељцину, без кога, ја мислим, није могло доћи до оваквог исхода. Такође бих желео да изразим своју захвалност свим странама (европским и америчким).“

Неколико дана пре ослобађања два пилота Жан Шарл Марсијани је проглашен за перфекта Вара. Аркади Гајдемак, руски бизнисмен ће примити орден за националне заслуге.

ИСХОД: Особа забележена од стране генерала Галоа – Рејмонд Арт, бивши оперативни директор ДСТ и Југо су информатори.

– Ја сам државни функционер, то је политика коју контролише наша република, ја радим свој посао. (Рејмонд Арт)
– Да ли сте нечега лишени?
– Ја нисам лишен ничега, ја сам задовољан, ја се нисам на силу бавио политиком.

Отац капетана Шифоа није желео ту да стане. – Ја не могу да одговорим на то питање.

Већ годинама он наставља да сакупља све информације о овој афери. Он настоји да разуме.
– Зато што откривање истине може бити опасно, зар не мислите?
– Сигуран сам у то.
– Да ли ћете наставити вашу борбу?
– Ја мислим да битка још увек није завршена.

У овом случају, бивши министар одбране од 1995. до 1997. године Шарл Мијон… – Била је једна операција, која је била паралелна и вршила притисак на премијера Републике што се тиче пилота, препоручено је председнику да изведу интервенцију која је била апсолутно лична. Ја не знам да ли је дата Марсијанију који је имао фондове који су били коришћени… Једноставно сматрам да је ипак постојала размена (компензација).

Да ли је постојала размена као што сматра бивши министар одбране? Чудни елементи воде нас ка новом случају.

image

У контексту другог случаја судија Курруа се интересује за друге рачуне Жан Шарл Марсијанија у Швајцарској. И 24. октобра 1995. године два вирмана на 10 и 11 милиона франака, што износи коначно 21 милион франака, односно 3.201.430 евра. У току 1996. године још два вирмана од мање важности, то је непосредно пре и после ослобађања пилота.

– Постоји трансфер новца неколико дана после ослобађања два пилота на ваш рачун у Швајцарској?
– Не, никако, немогуће, нема ничег томе слично. Кабинет шефа републике изјавио је судији Куруа да је сума од 960.000 франака (146.351 евра) потрошена.
– И нема ничег другог?
– Нема ничег другог, ниједан цент није потрошен на ослобађање пилота нити на испоручивању оружја… Све је то учињено часно и поносно под војним условима који су вам познати.

По истраживању судије Куруа Марсијани је имао и друге фондове и инвестиције. Он је подигао више од 21 милион франака. Отворио је рачун у „Credit Agricole“ банци у Женеви. Одакле долазе ови фондови? Ово питање поставићемо Марсијанију.
На овом састанку нисмо поменули неколико претпоставки. Откуп, тајни фондови. Због нашег присуства изгледао је све више и више посрамљен.
Жан Шарл Марсијани у једном другом случају је испитан од стране судије Куруа своју изјаву је завршио правећи паралелу са другим случајем који је подразумевало 21 милион франака.

Судија: Одакле долазе ових 21 милион франака? Жан Шарл Марсијани: Што се тиче 21 милиона франака ради се о случају који је развгрстан као војна тајна која је повезана са два догађаја – ослобађање два фрранцуска новинара у Либану 1987. године.

Новац уплаћен 1995. годне за ослобађање талаца осам година раније? По први пут Марсијани признаје оно што је одувек одбијао да каже, у једном другом случају добио је новац. Био је испитан везано за три случаја након чега је условно пуштен на слободу крајем фебруара.

На крају наше анкете остаје још увек питање која је била тачна улога Жан Шарл Марсијанија у ослобађању два француска пилота.
Већ десет година Жан Луи Шифо, отац пилота, још увек чека одговор.
Из ког разлога његов син и његов колега нису ослобођени раније, ослобођени на основу руковања (договора, поздрава)!?

image

Исечак из ТВ емисије…

Водитељ: Сада ћемо поздравити новинара Морад аит Хабуха (Morad ait Habbouchе) који ће нам пренети овај случај… Добро вече…
Морад: Добро вече…

Водитељ: Дакле, ви сте радили на овом случају пет година, на линији Београд-Париз, одлазећи до Тел Авива. Можете ли нам објаснити како сте радили ову причу?
Морад: Било је стварно правих препрека, као што сте рекли, ова анкета је била дуга, тешка, стресна, понекад застрашујућа. Био је то свет у коме је тајна суштина… Закон истине морао је бити избрисан. Било је веома тешко јер запрааво сви саговорници на које смо наишли су били људи који су радили за неку тајну службу. Дакле, очигледно је требало наћи људе у Француској који ће говорити, сакупити документе, али и у Босни, што је било много теже јер је почетак нашег посла био у време рата и људи заиста нису имали жељу да говоре, а ми смо иши у сусрет званичној истини. Председник Француске Жак Ширак је званично честитао Марсијанију, а председник Јељцин је заступао теорију да је господин Марсијани са Русима био заслужан за ослобађање два пилота.

image

Водитељ: Да ли је постојала паралелна дипломатија, да ли су те методе коришћене за ослобађање пилота?
Морад: Тешко је одговорити на то питање. Оно што је сигурно је чињеница да је у другим случајевима постојала паралелна дипломатија, сећам се случаја 1987. године, о ослобађању два француска новинара где су спроведена тајна испитивања наложена од стране Марсијанија… тачно је да је постојала паралелна дипломатија, премијер републике је рекао да није више било паралелне дипломатије…
На пример у Италији, имао је састанак са Берлусконијем и он је рекао да су два држављанина Италије били заробљени у Италији и да их треба ослободити… Поставио је питање да ли прихватате да платите откуп, и они су све сви сложили…

Водитељ: Хвала…

image image

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *