уторак, фебруар 21, 2017
Насловна > ПРЕНОСИМО > Вучићу, срећни ти ”историјски успеси” и ”Вашингтонски консензус”

Вучићу, срећни ти ”историјски успеси” и ”Вашингтонски консензус”

Вучићу, као што је и ред, морам и пред Нову Годину да ти напишем неколико реченица. Није ми тешко, све у циљу приказивања јавности твојих ”историјских успеха” и живота у Србији који представљаш као да је на Малдивима. Можда кад кажеш ”бољи живот” и ”срећни људи” и даље мислиш на серије из деведеседих година, када си водио хушкачку политику. Ни данас ниси ништа бољи, јер данас ту исту пропаганду форсираш путем твојих режимских медија, а противници су ти сви они који не мисле онако како ти желиш.

Једини твоји историјски успеси су обмана, заблуда и медијско спиновање које си нам наметнуо. Сиромашни и обесправљени грађани Србије не знају шта их је снашло, али знају да приче о твојим ”историјским успесима” више немају прођу. Више ти нико не верује. То је реалност са којом ћеш тешко моћи да се суочиш, али мораћеш врло ускоро, кад паднеш са власти. Поразна чињеница по тебе је да ћеш кад паднеш са власти, тек онда бити свестан свих околности.

Од Србије си направио твоју државу у држави, водиш је у пропаст, а све зарад твојих личних интереса.

Општи привредни и друштвени развој не постоји, уз мали обим државне интервенције и нормативну регулативу, указују на околност да се социјална регулација у вођењу јавних послова може више посматрати као маргинална активност у односу на основне друштвене процесе.

Социјална регулација коју спроводи управа и сама сада постаје основни друштвени процес и треба да чини битну претпоставку економске ефикасности, културног развоја и општег друштвеног напретка у условима развијеног индустријског и урбанизованог друштва. Али ми имамо, економску неефикасност, некултуру, насиље, друштвено назадовање, морални суноврат.

ВАШИНГТОНСКИ КОНСЕНЗУС

Неолиберална доктрина је послужила као теоријска основа за доношење пројекта о глобализацији (друго име за колонијализам) – једног од најважнијих пројекта западних земалја у другој половици 20. века – који је назван ,,Вашингтонски консензус” (Вашингтонски договор). Овај Пројекат је – по налогу државног естаблишмента САД – израдио Економски институт за међународну економију (труст мозгова) из Вашингтона кога персонализује економиста Џон Вилјемсон (Јохн Њилиамсон).

Пројекат је лепо уобличен у десет тачака или реформских политика – које су делимично већ биле садржане и у доктрини неолиберализма – а међу њима су најважније: приватизација јавних предузећа и свих јавних ресурса, либерализација трговине, либерализација финансијског тржишта, либерализација страних директних инвестиција, укидање субвенција и дерегулација прописа који ометају улазак на тржиште и …..

Може се оценити да се једна од основних идеја – којом су се руководили аутори овога манифеста – огледа у намери да се са неколико стратешких тачака уклони држава из економске сфере и да се умањи њен утицај. Остале тачке су само форма да би се замаглиле намере, односно цилј Пројекта. Са Пројектом су се сагласили – ММФ, Светска Банка и Министарство финансија САД, а потом га је 1989. године кодификовао Џон Вилијемсон (Јохн Њилииамсон) и представио јавности као ,,најболји” модел за динамичан раст и развој земалја у развоју и земалја у транзицији те га назвао ,,Вашингтонски концезус”. Вероватно је тако назван зато што су га усвојиле три најважније светске институције, а не због тога што су га најпрве (под принудом) прихватиле землје Латинске Америке.

Тако је доношењем Вашингтонског консензуса, озакоњена и доктрина неолибералне економије.

САДА И ПОНЕШТО О ОСТАЛИМ ”ИСТОРИЈСКИМ УСПЕСИМА”

ММФ

Потпуно је шокантно да ММФ, као највеће финансијско зло, познато по целом свету као институција финансијске експоатације учествује у томе и да Влада Републике Србије потписује било какве обавезујуће уговоре тим поводом.

ПРИВАТИЗАЦИЈА

Искуство Србије током последњих 15 година покушаја приватизације је неуспешно. Све што је приватизовано остало је да тавори. Томе нису узрок само неповолјне сполјне околности, како се обично оправдавају, већ исхитрено лоше особине одабраног модела. И дан данас ништа се није променило!

ЕПС

ЕПС је јавно предузеће чије лоше пословање тренутно представлја вероватно највећи ризик по јавне финансије Србије, а његово реформисање не иде очекиваним темпом. Фискални савет је у више наврата истицао највеће проблеме ЕПС-а – у питању су: 1) превелики трошкови зарада (због вишка запослених и превисоких просечних плата), 2) висока ненаплативост испорука електричне енергије, 3) цена струје испод нивоа који гарантује одрживост пословања, 4) губици на мрежи и крађе, 5) организационе слабости.

СРБИЈАГАС

Србијагас је у тешким проблемима због чега је годинама највећи губиташ целе српске привреде и то скупо кошта државни буџет. Најозбилјнији проблем Србијагаса јесте неодрживо висока ненаплативост услуга. Годинама уназад Србијагас не успева да наплати око 40% своје испоруке гаса, што је пресудно утицало на урушавање пословања овог предузећа и довело до огромних губитака.

Још једна потврда да диктатор продаје народну имовину, а да при томе ни не пита власника да ли је сагласан са продајом, нити икоме полаже рачуне. Ова власт је наставила посао претходне и довела привреду Србије до потпуне пропасти, па пошто држава нема прихода од привреде, та иста власт у недостатку здравих идеја налази једино решење у распродаји државе и новим задуживањима по систему “држи воду док мајстори оду”.

ПКБ

Да ли Србију воде нормални лјуди? Ко у свету има тако богатство на само 12 километара од главног града? ПКБ је и буквално – центар аграра Србије. Свака нормална држава субвенционише аграр. То једноставно мора да се ради. А не да сипа паре као сулуд у италијански ФИЈАТ, или у Звезду и Партизан.

Престаните да лажете народ. Која домаћа фирма, у бранши са ПКБ-ом, има 150 мил. евра!? Нјега ће “кроз” неког тајкуна купити безимени, уствари јеврејски фонд из Лондона, као што је купио Имлек, Књаз Милош,…и још стотину важних српских фирми. Или “наш брат” из Емирата. Није џаба премијер рекао “ЈА и њихов Шеик смо невероватно сличне особе”!

Пошто ће купаца бити, ми му поклањамо и добар део – суверенитета. Ко ће спречити Арапина да жито не одвезе у С. Арабију, иако је оно нама преко потребно!? Или, да на свом имању зида џамије, кампове..

Овај режим је без премца по штеточинству! Уосталом, овде није реч само о суверенитету, већ о прехрамбеној безбедности Београда и Србије! То је оно што се овим напада, а то је далеко озбилјније, јер је реч буквално о сигурности снабдевања храном Београда, односно Србије.

ВУЧИЋЕВИ ”ЗАПАДНИ ПРИЈАТЕЉИ”

Посматрано са политичког аспекта, Србија је типичан пример протектората ЕУ и САД. Део државног суверенитета Србије, већ је пренесен на ЕУ иако највероватније Србија неће никада постати њена чланица.

Империјалистичке силе преко поставлјених ,,саветника” и амбасадора креирају нашу унутрашњу и сполјну политику. Од става ЕУ и САД зависи да ли се рок за неки тендер у Србији може продужити или не, затим која ће страна фирма добити неки инвестициони посао у Србији, да ли се у српску железару може успоставит неки страни менаџмент или не, какав закон о раду Србија треба да има те какав систем економске и социјалне политике, да ли може руски гасовод да се гради преко Србије, каква политика треба бити према Косову и Метохији и окружењу, да ли Србија може имати економску, културну и војну сарадњу са источним землјама и сл. Ето, због чега је Србија прави протекторат империјалистичких сила.

У Србији одговорност за неуспех не постоји и тешко се може замислити. Власт ће у оваквим условима по правилу узети све надлежности, а грађани ништа неће моћи доволјно пратити и контролисати управо због недоволјне трансарентности. Актуелни режим подржава тајкуне, а не предузетнике, мала и средња предузећа, јер ће их ти исти тајкуни и спашавати или их кажњавати очекујући много заузврат. Такав режим неће инвестирати у школство, здравство, енергетику, научна истраживања, већ у оно кроз шта може ширити свој утицај. Утицај власти у неразвијеној Србији директно је супроставлјен једном од основних јавних интереса – јачању конкуренције на отвореном тржишту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *