понедељак, април 24, 2017
Насловна > НОВОСТИ > У почетку беше реч…

У почетку беше реч…

У данашњој техничко-технолошкој ери напокон смо постали свесни да се борба за људске душе води пре свега информацијама и да се Трећи cветски рат углавном разбуктао на информационом нивоу тек уз мањи број локализованих оружаних сукоба. Многи ни данас не би били тога свесни и поред Интернета да као народ нисмо били жртва САД-а, Западних медија под њиховом контролом, а посебно америчке перјанице Си-Ен-Ена током наметнутих нам ратова крајем прошлог века. Тако су злочинци постали неки наизглед фини људи… Образована господа у оделима… Често са звучним титулама… Припадници економске, политичке и научне светске елите. Стручњаци и експерти. Сведоци на суђењима. Неки од њих званично и највећи филантропи на свету… Као што је Ђерђ Сорош. Међутим, ова пракса сеже (далеко) у прошлост… Такорећи од када је света и века. Не треба ли само да се сетимо чувене изреке да историју увек пишу победници. Писање лажне историје може бити двоструко – измишљањем непостојећег или уклањањем материјалних доказа о постојећем…

Сава Косановић први пут одлази у Америку 1926. године и тада упознаје свог славног ујака. Иако је о овом опортуном човеку чак и Тесла имао одређену резерву (шта више Еф-Би-Ај фајлови тврде да га није подносио) непорецива је чињеница да нам је од њега и преко њега стигао велики број информација о Тесли. После првог боравка у Њујорку Косановић 1927. пише опширан есеј под називом „Код Николе Тесле“ у коме сазнајемо низ интересантних детаља… То је још увек оно време у коме (будући комуниста и први Титов амбасадор у САД-у) пише о Лењину као о „црвеном диктатору“ и када примећује да Тесла има очи Христове. Пише Савица тако свашта нешто, па нам преноси и ово следеће занимљиво опажање:

 

… у земљи у којој је реклама све – Тесла је без рекламе величанственом скормности и повучености, опкољен јединственим поштовањем. Има покушаја, наравно, да се прикрије, да се заборави оно што је Тесла дао и с чиме је стекао неприкосновени углед. Има листова као што је нпр. Сајентифик Америкен на чијим страницама нећете наћи никада спомен о Тесли, или лексикон Енциклопедија Британика, у којој ћете једва наћи Теслино име. Али то су бедни покушаји оних – Европејаца – који су чудно стекли славу , који желе велом да покрију истину, као да се тако може сакрити хималајско Теслино дело, као да се тако може срушити – само да једно извадим из њих – „Нијагара план, највеличанственији споменик, што га је себи и човечанству подигао Никола Тесла…”

Сама аутобиографија Мајкла Пупина „From Immigrant to Inventor” (публикована под поетским, али претенциозним називом „Са пашњака до научењака“ код нас) велики је камен у темељу зидања лажне историје науке и развоја електротехнике, посебно у Америца. Када Пупин помиње величанствени пројекат на Нијагари ни једном речју не помиње Теслу, нити његових девет употребљених патената, који су били кичма пројекта. Чак само једном помиње и компанију Вестингхаус која је била најзаслужнија да се комерцијално имплементира Теслин полифазни систем наизменичних струја. За ову фабрикацију награђен је Пулицеровом наградом. САНУ и посебно покојни академик Маринчић, који је важио за сиву еминенцију када је познавање Тесле у питању (професор Електротехничког факултета у Београду, који је био чак четрнаест година директор Музеја „Никола Тесле“) пише више пута и о Пупину, чак преводи уз објашњења и коментаре 1979. Пупинову аутобиографију… И ниједном не налази за сходно да јавност, макар српску, обавести о каквом страшном фалсификату историје науке и развоја технике је реч у Пипиновој књизи. Другови комунисти му током деценија поверавају више одговорних задатака, па после свега баш његово, крајње искривљено виђење Тесле (многи који систематично проучавају Теслу имају замерке и на коментаре које је оставио уз Теслине белешке из Колорадо Спрингса објављене као дневник истраживања, у допуњеном издању и са Лонг Ајленда, које не мало пута као да једино имају намеру да дискредитују Теслу и његову идеју о бежичном преносу енергије, а да сујетно узвиси себе) и Пупина нашло је место и у капиталној едицији САНУ – „Живот и дело српских научника“. До сада је објављено четрнаест томова, а идеја појединих академика је је била да обухвате све (и у смислу свеобухватности, али и темељитости) али и да (наводно) буду објективни – тај амбициозни пројекат је почео пре две деценије и намера академије је била сакупи све што је релевантно и да то постане својеврсна библија када се ради о српској науци… Део о Тесли је у другом тому, а о Пупину (који је у првом!) своје глорификације исписао је сам Маринчић, а да при том ни једном речју није поменуо однос са Теслом. Ни реч. Као да нису живели у исто време, на истом месту и бавили се истим стварима. Као паралела… Маркони није прескочен у причи око Тесле, а ни Едисон… Иако се зна из више извора да је Тесла сматрао да му је Пупин нанео већу неправду и од Марконија и од Едисона.

Мећутим, као да ово није било добољно испливала је у медијима претходних година и још једна занимљива чињеница… Она кап која прелива чашу. Пупин је пред крај свог живота поклонио део личне библиотеке Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и ова збирка се чува као посебна библиотека Михајла Пупина и носи ознаку ПБ24. Из преписке са тадашњим управником библиотеке се види да је Пупин лично одабирао књиге и трудио се да то буду (по његовом мишљењу!) вредна издања корисна за научни рад на Београдском универзитету. Наравно… Некадашњи (мада неуспешни) студент Кембриџа није пропустио прилику да Београдском универзитету пошаље и прву Енциклопедију Британику!

Епилог

Данас сам добила у приватној поруци информацију да је у контејнеру испред САНУ завршио велики број књига инжењера Славка Бокшана о делу Николе Тесле из 1950… Господа академици су рашчишћавали простор… Изгледа да је Теслин терет, терет Истине постао неиздржив. Докле ли све ово иде када оволико можемо да видимо и документујемо? Иначе, иронија је да та антикварна књига о полифазним системима произвођења, преношења и развођења и искоришћавања електричне енергије на аукцијском сајту eBay (као и остале Бокшанове књиге о Тесли) достиже астрономске цифре међу поштоваоцима, колекционарима и онима озбиљним истраживачима који проучавају Теслу.

6 thoughts on “У почетку беше реч…

  1. Postovana Sladjana,
    Procitao sam sa zadovoljstvom vas gornji clanak a i predhodni „Guranje Tesle u Pupinov mulj“.
    Mada se ne slazem sa nakim vasim pocetnim komentarima („kontrola zapadnih medija…“ i slicno) cenim vas istrazivacki rad o Teslinom zivotu. Nesto slicno sam govorio na jednom skupu u nasoj ambasadi u Londonu sto je i prokomentarisao nas lokalni elist Britic: http://www.ebritic.com/?p=139858 (doduse na engleskom). Inace imam knjigu Ing Slavka Boksana „Nikola Tesla i njegovo delo“ (1950) koju pominjete – stvarno je skandal da to nije podeljeno na prim. sadasnjim studentima ETF-a.

    1. Наравно, и мени, као истраживачу Тесле најзанимљивији је однос Тесла – Пупин и Пупинов научно-истраживачки рад који се у великој мери наслањао на Теслин и на послетку своју материјализацију је доживео у спрези са Теслиним непријатељима. Али, знатижељном истраживачу не могу да промакну ни контроверзе које се тичу како Пупиновог приватног живота (званична биографија је до те мере ромасирана, да подећа не на холивудске приче за одрасле, већ на бајке за децу) тако ни оне које се тичу његовог национално-политичког рада. Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, након што је цена слободе плаћена српском крвљу, можда и може бити тема неких полемика, али непорецива је чињеница да је улога Пупина у њеном стварању у реалности била много већа него што нам званична историја приказује. Он се са јавне политичке сцене у ствари повлачи са завршетком другог маданта Вудру Вилсона и тог тренутку највероватније бива донете нека одлука на највишим нивоима да се Пупинова улога у годинама које су претходиле максимално умањи, осим у оним скроз очигледним стварима. На пример аустроугарски амбасадор Константин Теодор Думба је тврдио да Пупин крши амерички неутралност, али пошто је он био под заштитом Министарство правде је објавило обавештење 1915. у коме се констатује да Пупин није чинио ништа против националних интереса САД. Из тог разлога је он много тога радио из сенке (ако Вас занима можете да проучите нпр. ратну активност Јелене Лозанић) и јавно се скоро нигде не повезује са „Serbian Relief Committee of America“ који је доста урадио на распиривању ратног сентимента у Америци пре њеног формалног ступања у рат, а чији је он био мастермајнд. Пошто му за деловање није у пуној мери одата почаст тада, јер није било згодно због гомиле фактора, центри моћи су проценили да је време да се то уради сада.

      Када ових дана читам како је Српска ратна мисија примљена 1917. у Америци, пре свега Вашингтону, како су им чинили највеће почасти… Како су им се, најпрецизније речено, чепили, да не би касније одбили њихове понуде… Испред очију ми севају флешеви како се слична ствар дешава Албанцима неке 1999.

      Колико Срба би се борило у периоду 1914-1918, па и у Балканским ратовима, да су знали да их политичка, масонска елита, уводи у заједничку државу са Словенцима и Хрватима? Нису ли најсуровији злочини направљени у Србији од стране аустроугарских војника у ствари били дело Хрвата, муслимана и Мађара у њиховим редовима? Иначе Пупин још неколико година пре рата у „Њујорк Тајмсу“ пише врло агресивне антинемачке чланке (а докторирао код Хелмхолца у Берлину!) и признаје да је Мајски преврат поставио основе за формирање заједничке државе на Балкану, а да је с Обреновићима то било немогуће. Успут сам дошла до низа занимљивих чињеница… Да је био посредник у трговини оружјем и муницијом, да новац „Serbian Relief Committee of America“ није одмах прослеђиван избеглицама, иако је тако наговештено приложницима, већ је лежао на рачунима у Њујорку и Паризу „за грађење школе после рата“, да се Пупин као конзул уграђивао чак и на цену издавања пасоша, да је на име свог потрчка Павла Хаџи-Павловића отворио 1921. Српско-американску банку у Београду… Могуће за прање новца од трговине оружјем и због лакше оперативе око тих кредита у које је увуко Србију… Много муља, много… Дефинитивно место у коме једном Тесли није место…

      Хвала Вам на јављању.

      1. И само још мала исправка (допуна) у вези последњег сусрета Тесле и Пупина у коме се говори у тексту који сте линковали. Посредник је у ствари био Милош Тошић који је у то време био војни аташе у конзулату Краљевине Југославије. Остављам вам линк ка његовом двоминутном дирљивом сведочењу.

        https://youtu.be/KrbuKpYs79k

  2. Mislim da jeovaj moj manji tekst odgovor Postovani ovo je istina,
    pa je moje misljenje da bi ste trebali pogledati ovu grupu na fb https://www.facebook.com/groups/508223159315426/?fref=ts Gde se jasno vidi da je namera vlasti i JKPS da ubijaju sve sto je na teritoriji opstine Cicevca. Nacudnije je to da ovde postoji tehnicka voda, mozda kod vas ima i seljacka doktorska. Mozda? Sve strada i prestavnici vlasti to saopstavaju mestanima koji cak nisu ni korisnici, ali zato moraju pod prisilom da placaju danak svoga neznanja i loseg izbora. Pa eto mozda vi u Kuriru i drugim nekim novinama trazite ovakve teme,neznam? Moje je da ponudim, a vi kako odlucite, ali znajte da JKSP ima direktivu da moze u oranice da prosipa sav otpad koji sakupi pa cak i fekalne vode i da mu niko nemoze nista. Cudna neka sorta, sa vecom zastitom od belog medveda. A mestani su pod mobingom, nasiljem, iznudom i ostalim lepim radnjama i od JKSP i njegovih sudija izvrsitelja, doduse privatnih, jer se privatise necasnih radnji.
    Tako da bi po svemu sudeci trebalo pod hitno ukinuti: MInistarstvo zdravlja RS, Sudove i sudije , zakone o obligaciji, ustav RS i jos po nesto, Tako da oni mogu da mirno rade i gule sve nasta se namerace.
    U tome im pomazu podobnici oni koji dizu dva prsta i to samo po naredjenju odredjenih. Na moje licno obracanje onima koji su proglaseni za vlasnicima svih voda u srbiji- Srbija vode odgovorise mi: to sto se na njihovoj teritoriji u okolini reke Velike Morave izmedju Cicevca i Vavrarina baca otpad od koga ginu i mestani, kao i fekalne vode, da to nije njihova stvar, a ovi drugi za ekologiju mi se lepo ljudi zahvalise na obavestenju. Pa me to poseti na price mojih ucitelja a koje napisa Radoje Domanovic. „Vase visocanstvo Anauti su napali juzne delove nase zemlje> Upiticemo protest odgovri car. Ali stradao je i nas narod. Upiticemo im pomoc „… I tako to bi, ali se sada ovde ponovi i to mnogo puta. No niko se ne pomeri ni za dlaku, ali pocese da placu na grobovima tudjih predaka jer se svojih odrekose.

    MIodrag Trajanovic
    Saradnik Novinar iz Srbije
    Srbskih Novina u svetu
    Britic London Engleska
    Srbska kruna Kambera Australija

  3. САНУ је убедљиво последња комунистичка институција у Србији, по мени требало би је укинути, преиспитати па поново успоставити, овако много нам штете (као народу ) наноси.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *