четвртак, јул 20, 2017
Насловна > ПРЕНОСИМО > ТРАМП: Ја нисам део елите – каже елита

ТРАМП: Ја нисам део елите – каже елита

ТРАМП – Победу Трампа над оном Злом женом, која је потпуно полудела и која се отргла контроли ума, верујем да ће режисер Оливер Стоун имати добар материјал за свој нови филм о трагичној судбини Хилари Клинтон, тумачим као промену стратегије Фамилије која је схватила да се преиграла, да је САД кренула у суноврат, да догађаји измичу контроли, да су угрожени темељи тоталитарног устројства државе, да је пожар на неколико места букнуо у властитој кући, да више нема времена за неолибералне мантре и лажи о слободном тржишту, већ да је потребно да се гасе пожари и да се очисти терен од баченог неолибералног шута.

За ту ванредну прилику Фамилији је потребан грађевински предузимач, који ће као булдожер, без емоција, без великих прича, сурово да сруши све подигнуте куле од карата пропале идеологије и да поравна терен, како би припремио услове за изградњу једне нове економије.

Та нова економија неће бити 80% ослоњена на терцијалну делатност, услуге, услугине услуге, која је довела до бекства производње из САД, све у складу са монетарситичком Фридмановом теоријом о штампању долара без покрића и са Фукујамином теоријом о крају класичне историје и настанку новог доба, што је довело до тога да САД има данас званичан дуг од 20.000 милијарди долара, док се незванични дуг, укупан дуг становништва, привреде и државе, попео на ненормалних 400.000 милијарди долара, а на берзама се окреће 2 милиона милијарди безвредних папирића, који су геометријском прогресијом, експоненцијална функција кривуље, надувале балон који може сваког часа да експлодира и да потпуно разори Империју у растројству. Нешто се морало да предузме?

Фамилија се надала да ће успети да изазове Велики светски рат, како то она обично ради, рат, рецимо, између Русије и Кине, па да ће тако у том рату успети да истопи све своје дугове и да изађе из свих садашњих финансијских проблема, али, на сву срећу, Русија и Кина су успели да прозру ту прљаву игру Фамилије и направили су чврсту сарадњу кроз БРИКС и кроз Шангајску организацију за сарадњу.

Потом је Фамилија играла на то да ће руског медведа да изнервира својим нацистичким провокацијама у Украјини и наредбом Ердогану да се сруши руски авион, али Путин није насео на те провокације, остао је суздржан, ракетама са 1.600 км је интервенисао у Сирији, испалио је са подморнице ТУЛА у Баренцовом мору интерконтиненталну ракету СИНЕВА, која носи нуклеарне бојеве главе на раздаљину од 12.000 км, што је била сасвим довољно да престрави Пентагон, да охлади усијане главе у Белој Кући и да издува нарасле финансијске апетите алавих мешетара- гангстера са Вол Стрита.

Сирија је постала стаљинградска битка против повампиреног неолибералног корпоративног фашизма. Москва је схватила да је боље да ту битку води хиљадама километара даље од руске границе, него да мора да се поново брани у Бородину. Попуштање Путина у случају арапског пролећа, избегавање сукоба у Ираку и Либији, били су у функцији куповине времена и што бољег наоружавања за завршни ударац, политика коју Путин води од доласка на власт, све оне медијске спиноване акције пецање обнаженог торзоа, џудо захвати, рвање са тигровима, вожња авиона, роњење, дружење са бајкерима или певање размаженим холивудским дебилима, била је лукаво смишљена стратегија да се створи привид незаинтересованости, да се опусте крсташи, да га Инквизитори не схвате озбиљно, да поверују како ће са њим лако изаћи на крај, док је он тајно велики новац државе, компанија и тајкуна усмеравао у војну индустрију, тајно се наоружавао, свестан да ће морати да покаже зубе, ако жели да сачува самосталност и територијални интегритет Русије.

Тако је прошло драгоцених петнаест година и када је у јесен 2015, Путин показао своју снагу, када се сибирски медвед усправио и када је рикнуо, следила се лед у жилама силеџијама из НАТО банде, који су навикли да туку слабије од себе и који су се тиме дичили. После сиријске интервенције, постало је јасно да се мења слика света. Русија је имала пуну подршку Кине. Путин је почео, употребићу спортски израз, да туче противнике Русије њиховим методама. Схватио је да су медији пресудни. Тако је настао РУССИА ТОДАY, која је данас гледанија од ЦНН и којој амерички грађани више верују.

Империја у расулу више није могла да узврати ударац. Обама и његова администрација су показали сву неспособност и превазиђеност лажне парламентарне демократије. Путин је показао свој раскошни обавештајни таленат у надигравању са Белом кућом и ЦИА. Први пут никакви подаци нису цурили из Кремља, док је Путин има све тајне планове ЦИА и ФБИ. Фамилија је морала нешто да предузме.

Заокрет се одиграо победом Трампа. Клинтонови, јастребови из Пентагона, естаблиштмент из Вашингтона и једна групација финансијских шпекуланта, банкара са Вол Стрита су пуштени низ воду. Они дефинитивно нису могли да покрену привреду, да покрену инвестиције у производњу, да уведу реалну економију, да запосле народ, да покрену градњу, да смање нагомилану и неефикасну администарцију, да зауздају банкаре и да се посвете унутрашњој политици спаса САД. Морао је неко то други да уради. Неко ко долази из бизниса. Неко ко разуме бизнис и ко ће, добивши дозволу Фамилије да победи, направити заокрет у економској политици.

Трампа су окружили у председничкој кампањи његови дугогодишњи пословни партнери милијардери: Том Барак оснивач финансијске групе Цолонy Цапитал, који инвестира 45 милијарди долара и који поседује 14.000 некретнина, Џон Паулсон власник ПАУЛСОН&ЦО за глобални менџмент, који обрће 19 милијарди долара, Стив Фајнберг власник Церберус цапитал манагмент фунд који је портфолио менаџер и обрће 30 милијарди долара, Стивен Рот један од милијардера који има највише некретнина у Њу Јорку и други мање експонирани пословни људи, али када је Трамп позвао у свој тим Стивена Мнукина, финансијског мешетара са Вол Стрита, који је изданак финансијских лешинара из Голдман Сакса, који је близак био Хилари Клинтон, Обами и Ал Гору, али који је добио задатак да управља финансијама кампање Трампа, то је био поуздан доказ кога Фамилија спрема за новог председника САД. Нема случајности. Победа Трампа је требала Фамилији и она је убацила свог новог играча, који мора да промени економску политику Америке.

Све је изгледало демократски и напето до последњег тренутка. Морао се створити тај привид конкуренције и демократије. Дошло је и до сукоба интереса између градитеља и банкара. Победа градитеља над банкарима је порука јавности шта ће нови председник да ради. Трампа и његов тим чека велики посао у кући, тако да он, због пожара који избијају на све стране, неће имати довољно времена да води освајачку спољну политику за потребе мултинационалних компанија, како су то радили његови претходници. Отуда његов позив Путину и најава блиског сусрета охрабрује. Победа Трампа може да смири неко време тензије између две велике силе. Мислим да је то добро за међународне односе, јер победа Зле жене би сигурно водила у ратно лудило, сукобе и разарања. Фамилија је од тога, бар за сада, сигурно одустала. Шта ће бити касније, остаје да се види. Америка се окреће себи и својим нагомиланим проблемима. То је добро за друге земље. То је добро и за Србију, али Србија поново прави грешку.

СРБИЈА – Деценију уназад на овим страницама пишем о дилетантизму српских политичара. То се потврдило и на овим америчким изборима. Уместо да, као мала и осиромашена земља, која је бомбардована под убицом Клинтоном, будемо званично потпуно неутрални и да гледамо своја посла, уместо да сачекамо победу Трампа и да онда честитамо новом председнику на избору, Аца Драмосер је отишао, све са даровима, код Била Клинтона, у завршници кампање његове Зле жене, чиме је директно показао коју страну подржава на америчким председничким изборима. Несрећни српски премијер је био пресрећан што га та битанга Клинтон тапше по рамену, што га исмејава, што се спрда са њим, што га зајебава пред целим светом, док он, срећан што се нашао пред тако важним човеком, што је у његовом друштву, што му се он обраћа, што га интимно ословљава, Бил, његов пријатељ, и његова луда жентурача, перверзни сатанисти, пријатељи убице Тонија Блера, кога је српски премијер узео за саветника, јер је добар за будућом председницом САД и може Хилари да позове директно телефоном и може да ургира за свог пријатеља Ацу Драмосера и за Србију, што је пресудно важно, па српски Краљ Иби, циркусант и шарлатан, одлучује да подржи Злу жену зато што је, како се хвалио, паметан.

Ето, такав један политички слинавац, незналица и никоговић, замлата и згубидан, који је докон, не зна шта ће од досада и гледа ко га и како имитира, који има времена, упркос нашој националној несрећи, да зове тог младог момка да га похвали, док српска образована младеж бежи из земље, док 35.000 људи више умире него што се рађа,владар у чијој земљи деца умиру од прелома руку, где се магнетна резонанца заказује за лето следеће године, где се сиромаштво, беда и безнађе шири као заразна болест, где држава отима од привреде и народа последње паре да би приказала лажне финансијске успехе, ето, господо другови, такав један промашени политикант, који је увек био на погрешној историјској страни, прави нове историјске грешке и подржава Злу жену, која је изгубила изборе.

И шта сад? Уместо да одмах објави своју оставку, да се повуче из политике, јер је нанео велико зло нашој држави и нашем народу, уцењени Аца Драмосер наставља да лаже и да приказује да никога није подржао у америчким изборима, лаже и обмањује, вређа, прети, уцењује и фалсификује финансијске извештаје, уверен да му је све дозвољено, јер нема опозиције, нико не може да га угрози у његовој сулудој владавини и припрема се за предстојеће председничке изборе у Србији. Шта је Србија добила победом Трампа? Неће се променити политика нове администрације према Србији, али ће, тако се бар надам, ослабити непрестални притисци на Србију. Путин и Трамп ће се договорити о подели интересних сфера и Србија сигурно припада интересној сфери Русије, што је много боља опција него да будемо под контролом нацистичких комесара из Брисела. Пошто је Путин већ приморао Ердогана да клекне, онда Путин може, притискајући Ердогана, да потпуно изврши пацификацију Балкана од екстремних исламских фундаменталиста, јер ће Ердоган све муслимане на Балкану да држи под својом чврстом шапом. Тако се унесрећена и опљачкана Србија, нашла, без своје политичке памети, у доста доброј геостратешкој позицији да поново уздигне и учврсти своју водећу позицију на Балкану, упркос томе што је српски политички олош плаћен да уништава државу и да поробљава свој древни народ. Ако нам је већ неко други донео такву историјску прилику, шта онда ми сами треба да урадимо? У чему се одражава историјска одговорност наше генерацији?

ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ – Историјска одговорност наше генерације је да сломимо тоталитаризам у политици. То значи да се сви садашњи политички актери, без обзира да ли су власт или су икебана опозиција, морају да протерају из политике. Почетак тог процеса може да почне на предстојећим председничким изборима. Зато је важно питање – ко има историјску одговорност? Ако имате историјску одговорност, онда се нећете сами кандидовати на изборима за председника Србије. Нећете, јер нисте лудак, егзибициониста, мастурбатор, егоманијак, болесно сујетан, перверзан, блесав и што вас лична промоција и новац не занимају више од судбине државе и нације. На предстојећим изборима биће две колоне. Једну колону ће чинити двадесетак кандидата Аце Драмосера, које ће он гурати и финансирати, како би све обесмислио и како би увео у други круг најдражег опозиционара Шешеља. Другу колону ће одредити Лондон, јер ће се Вашингтон лагано повући, па ће ту колону предводити блазирани бирократа и лутак Вук Јеремић или успавани и метиљави Саша Јанковић. Остаје могућност формирања трећег блока, који би био састављен искључиво од наших водећих стручних и искусних људи из земље и света, који никада до сада нису били у политици и који би тимски наступили. То су наши најбољи људи који имају међународне референце, који нису балавци и који себе не називају новом политичком снагом Србије, мислећи на своју незрелост.

Доналд Трамп има седамдесет година и његова пословна екипа је близу тих година. Њима је припала улога да САД спасе од пропасти. Политика је озбиљан и тежак посао. Србији требају стручни и искусни људи. Непоткупљиви и морални. Радни и поштени. Људи који имају референце да могу Србију да очисте од политичког олоша. Указала се прва прилика на изборима следеће године. Имате ли историјску одговорност.

branko dragas

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *