уторак, септембар 26, 2017
Насловна > ПРЕНОСИМО > РАТ СИМБОЛИМА У СПЦ

РАТ СИМБОЛИМА У СПЦ

За текст и илустрације које нудимо посетиоцима „Борбе за веру“ желимо најпре дати извесна објашњења. Време у коме живимо је сложено, па читаоце молимо да не реагују „на прву лопту“, него да добро и озбиљно промишљају о ономе што читају, виде или чују.

Обратити пажњу на геометрију Славе Божије: два укрштена квадрата чине православну осмокраку звезду (средњовековне манастирске фреске).

Грчка реч „симбол“ првобитно је значила новац који је служио за потврду идентитета пошиљаоца поруке. Како? Једноставно. Муж одлази од куће на дужи пут, и прелама један сребрњак. Пола остаје њему, а пола жени. Договоре се да ће супруга, кад јој он пошаље гласника, поуздано знати да је порука од њеног мужа ако гласник са собом понесе ту половину новчића – кад споје женину и мужевљеву половину сребрњака, знаће се да је гласник заиста прави. У том смислу, симбол је чулни знак неке духовне стварности. Вебстеров (Webster) речник каже да је симбол „нешто што представља или сугерише нешто друго, због односа, повезаности, конвенције или случајне сличности; надчулном перцепцијом: видљиви знак нечег невидљивог“. Ово је важно знати, јер кад видимо неки симбол знамо да постоји неко значење ИЗА онога што се заправо приказује. Он указује на нешто више од себе. Рецимо, храст је симбол снаге, постојаности, дуговечности, као што је крст симбол хришћанске вере. Између симбола и онога на шта симбол указује постоји непрестано струјање смисаоних порука.

Гажење по крсту – патријарх Иринеј и епископ бачки Иринеј

Зато се и данас, као и увек, у свету води рат симболима. Као што је говорио Његош: „Крст и мјесец, два страшна символа, / Њихово је на гробнице царство“. Људи за своја уверења гину под симболима: хришћани под крстом, муслимани под полумесецом, комунисти под петокраком. А они који желе да владају светом као његови изабраници, лажна и самопроглашена елита, не желе да гину – они другом организују погибију, а сами владају из сенке. Али, пошто су тајна дружина, желе да својим другарима пошаљу поруку да су ту и да се питају о свему. Код нас је, рецимо, већ неколико издања имала књига „Масонски симболи у Београду“, у којој су објављене фотографије масонских симбола у архитектури, на гробљима, споменицима. Београд је пун масонских знакова: од споменика Незнаном јунаку на Авали, због кога је срушен средњовековни град Жрнов, до масонске пирамиде испред Српске академије наука и уметности.

Вавилонско-темпларски крст на налоњу епископа шумадијског Јована.

Припадници тајних друштава су често архитекте и уметници који своје знакове подмећу такозваним „профанима“, то јест неупућенима, а такви су сви који нису с њима. Они су неке од тих симбола и раније убацивали у уметност православне вере. Најпознатији пример је масонско око у троуглу, које се и у Русији и у Грчкој и код нас јавља већ у 18. и 19. веку, као симбол „свевидећег ока Божјег“. За масоне, то је симбол њихoвог бога, кога они зову Велики Архитекта Универзума. Овај текст указује на наметање чудних и необичних симбола данашњој црквеној уметности.

Оно најважније што морамо да кажемо: виши и нижи клир СПЦ је, осим ретких изузетака, веома необразован кад је симбологија у питању, и зато смо чврсто уверени да они ни не знају шта каче на себе и смештају на иконостасе и подове храмова. Они који знају свакако су укључени, на овај или онај начин, у тајна друштва. Разни окултисти, чланови тајних друштава и њима слични настоје да, преко убацивања својих симбола у Цркву, докажу како они владају и како је моћ њихова. Наравно да су то бесмислице. Они имају онолико моћи колико им Бог допушта, а Бог им допушта онолико колико смо ми непобожни. Зато овај чланак нема намеру да буде сензационалистички, него да читаоцима укаже на још један феномен у нашој Цркви који сведочи о раслабљености вере која води раслабљености духовне трезвености и пажње, а самим тим и до појаве каква је стављање крста и других православних симбола на под храмова где су изложени гажњу.

Ha cлици je пoкojни свештеник Cтojaн Дамчевић, бивши cтapeшинa црквe Ружицe на Калемегдану. Иначе, ова слика није направљена у цркви Ружици, већ у сремском селу Шуљам 2001.г. Сматрамо да фотографију није потребно додатно појашњавати.

Недавно се један новотарски свештеник бунио због стављања Христовог монограма из доба цара Константина на под у Виминацијуму. Притом је избегао да каже зашто је дао водећем новотарском иконописцу, оцу Стаматису Склирису, да његову цркву ослика неправославно, нити се иједном речју осврнуо на гажење православних симбола по храмовима СПЦ.

Но, „Борба за веру“ сматра да наши читаоци треба да чују реч о овоме.

НЕ СМУЋУЈМО СЕ, СВАКАКО – САМО ЗНАЈМО. И, ДА ПОНОВИМО: ВЕЋИНА ОВИХ НЕПРАВОСЛАВНИХ СИМБОЛА У ХРАМОВИМА ЈЕ ЗБОГ НЕЗНАЊА КЛИРА; КЛИР КОЈИ ТЕ СИМБОЛЕ ДОЗВОЉАВА ЗБОГ СВОЈИХ СИМПАТИЈА ПРЕМА ОКУЛТИЗМУ – СЕБЕ ЈЕ ОСУДИО, АКО СЕ НЕ ПОКАЈЕ, НА СУДУ БОЖИЈЕМ.

ГАЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ СИМБОЛА У ХРАМОВИМА СПЦ… више слика о томе…

One thought on “РАТ СИМБОЛИМА У СПЦ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *