понедељак, јун 26, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Пусти још људи у Рај!

Пусти још људи у Рај!

Празнујући Божић ми у ствари признајемо и прослављамо једини прави смисао људског бића, људског духа, људске мисли, људског осећања, људског живота. Јер на Божић „заблиста свету светлост разума“, заблиста свету светлост божанског разума, божанског знања, божанског смисла, и зали сав овај свет с краја на крај. 3али, и обасја нам, и откри нам вечни смисао овога света и човека у њему. (Ава Јустин Поповић)

image
Добро и зло у борби за људску душу

Били су то последњи дани блаженопочивше мати Февроније Божић, игуманије Пећке Патријаршије. Док се ноћ спуштала, мати је исцрпљена тонула у сан, умирена безгласном Исусовом молитвом једне од сестара, која је дежурала поред њеног кревета. Сестра је већ била и сама помало успавана, када је осетила да се нешто дешава. Погледала је у болесницу и видела два сјајна, широм отворена ока, како радознало, полако, разгледају нешто испред себе. Друга сестра која је дошла да их обиђе стајала је на вратима затечена. Нешто се велико дешавало и оне су тога биле свесне, али су само осећале, а игуманија је „видела“. Ситуација се понављала из дана у дан, а по реченицама које је мати почела да изговара, било је јасно ко су њени саговорници и где се налазила. Они које је дозивала цео живот сада су је водили у разгледање обећаног Неба. Ипак, осим дивних Божијих пријатеља, око ње су се мотали и демони, а сестре су помно пратиле како се игуманија „бранила“ од невидљивих напада, склањајући од себе продужене руке Луцифера. Када се све утишало и смирило, а мати се „вратила“ у простор и време, једна од сестара је упитала: „Мати, је л била борба?“ А она се радосно и исцрпљено насмешила, осмехом победника, сигурношћу праведника: „Богами, била је!“ Осим што нам је посведочила борбу која нас све чека, она је успела још нешто. Наиме, у једном од својих оностраних излета, чули су је како жустро и забринуто говори свом сапутнику: „Анђеле, пусти још људи у рај! Пусти још људи у рај!“ Не бити сигуран у исход своје битке, а бацити се на спасавање других. Лежати у боловима данима, недељама, месецима, а пожурити да лечиш друге. Крочити једном ногом у Рај, а другу држати „на вратима“ док сви уђу. Бити човек и не зауставити се на томе, дозволити божанском да се роди у нама. Доживети свој мали, лични Божић, потврдити га у себи самом, узвикнути својим животом: „Христос се роди!“ Ваистину се роди, мати . . .

image
Толстој са унуцима

У време Другог светског рата, многи је српски сељак одвођен у заробљеништво у Немачку. Осим логора, многи од њих су били „заробљени“ у приватним кућама, обављајући различите послове. Практични као и увек, Немци су се побринули да поражени сами финансирају свој пораз. Заробљеници су остајали тамо по неколико година, док су се овде породице изнурене ратом и бедом сналазиле како су знале и умеле. Јунак наше приче потицао је из једног планинског села у Западној Србији. Вративши се из вишегодишњег заробљеништва, клецао је носећи на леђима психички и физички терет туђинства и неслободе. У кући су га чекали жена и дечица. „Како је?“, „Како му је било?“, уследила су бројна питања. Погледао је њих, погледао је себе и видео је тугу и јад на обе стране. Могао је да плаче, да јеца, да псује, да жали, да тужи, али није. И онда се осмехнуо и почео да прича. О томе како се пео на таван да украде огромну шунку, па се таван провалио и он пао газди на главу. И још мноштво прича из хиљаду и једне ноћи, све смешнија од смешније, у којима се роб и господар претварају у Томија и Џерија у бескрајним надмудривањима. Деца су се смејала по читав дан, па су се приче пренеле и на унуке, који су уживали слушајући. Штавише, његови праунуци их и даље препричавају. Нико од његових потомака не мрзи Немце, напротив, иако знају да је у тим причама штошта, хм, сумњиво. А, могло је бити и другачије, да један сиромашни и измучени, распети српски сељак није решио да се уздигне из људског блата и да понесе на леђима и своје и туђе бреме, да пати за све. Скупио је сву своју снагу и заронио у бездан Божије радости и љубави. Одатле је изронио, али то више није био он. Зар не видите? Христос се роди! Ваистину се роди, деко . . .

Група младих се пре неколико година упутила на Косово да однесе симболичну помоћ и да проведе вече у једној српској породици. Причали су после како је домаћин био толико срећан што они брину за своје у енклавама, да је на сто изнео и оно што је имао и оно што су они донели. Чаше није досипао него их је засипао вином, соковима и ракијом, а цело вече је провео на ногама грлећи их и служећи. Никоме није дао да устане док се није потрошило све што се може попити, појести или понети. На крају је само плакао од среће. Како је мало добре воље потребно да се крене од земље ка небу и како управо то мало никад не покажемо. Како Бог може да се јави, појави и пројави тамо где Му се уопште нисте надали, међу препуним чашама и празним тањирима. Како срећа другог човека чини да се у нама роди божанска радост. Како ти човек помаже да постанеш Бог. Христос се роди! Ваистину се роди, пријатељи . . .

Бака живи сама у Републици Српској, а унука у Републици Србији. С обзиром на деценије које су иза ње, бака је још увек сасвим ведра и бистра, али немоћна да ради и да сасвим сама брине о себи, па унука плаћа жену за тај посао. Кад год може посећује је и носи неке поклончиће. Њих две већ годинама играју једну игру. Бакица често не једе и прави се да није гладна. Штеди паре да би унуки дала када дође. У питању је ситан новац, а унука се прави да њиме може да купи куле и градове. Ко не граби рукама на све четири стране света, може комотно да држи свет на длану. Унука је срећна, бака још више. Рекло би се да сад стварно није гладна. Ко једе небеску храну, овоземаљску може понекад и да заборави. Христос је, зар не, нахранио хиљаде са неколико хлебова. И све док желиш да себе даш другима више него што те има, целог и још хиљаду пута толико, Христос ће се рађати изнова и изнова да ти помогне у твом божанском послу. Христос се роди! Ваистину се роди, бако . . .

image
„Јер права љубав изгони страх“

Засновано на истинитим причама. Ваистину!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *