уторак, септембар 26, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Приче из мобинг пакла – први део

Приче из мобинг пакла – први део

Мобинг, или српски речено злостављање на радном месту, све чешћа је појава код нас. О томе се врло мало говори у јавности. Злостављани махом ћуте о томе. Или из страха, или осећају стид. Проблем мобинга врло је комплексан. Обично се дешавају озбиљна нарушавања достојанства, личности, психе и здравља злостављане особе. Мобинг је, у законском смислу, формално регулисан. Неформално тешко је доказив, самим тим ретко и кажњаван. Живимо у обесправљеном систему где су свакаква ,,чуда“ могућа, па и тихо, одобрено, модерно мучење запослених. И сама сам била сведок и жртва непојмљивог пакла за сваки нормалан ум. Решила сам да макар делом задовољим ,,правду“ и испричам своје искуство. Након година гурања у заборав слика пакла, публикујем причу до танчина и хронолошки. Унапред се извињавам ради опширности и детаљисања. Тема је сложена и захтева ради сагледавања комплетне и јасне слике дешавања неопходно је извесно задирање у ,,ситна црева“. Напомињем да су актери ове приче и даље на истим функцијама и баве се истоветним активностима.

Након завршеног приправничког рада и полагања стручног испита, медицинске сестре-техничара, 2012. године, дала сам се у потрагу за послом. Пратила сам огласе министарства здравља и пријављивала се на конкурсе оближњих установа. Крајем маја 2012. године видех отворен конкурс једне болнице. Доставила сам пријаву и документацију. Позвали су ме на разговор који се одржавао двадест и петог маја 2012. године. Стигла сам у заказано време. У чекаоници, односно, канцеларији секретарице директора, већ је била присутна још једна кандидаткиња. Приметих из разговора секретарице и кандидаткиње да се познају. Кандидаткињина мајка је радила у тој установи. Потврдих да је разговор формалног типа, као што сам и мислила и да глумим икебану. Након разговора са првом кандидаткињом прозвали су мене на разговор. Ушла сам и представила се. Разговор сам водила са директором те установе Слободаном Продановић и начелником службе Дејаном Павловић

Директор, није био упознат са мојим квалификацијама и биографијом, није их ни прегладао. Начелник јесте. Постављао ми је уобичајена питања: ко сам, одакле сам, о школовању, да ли сам удата итд… Након начелникових питања, директор се уживео у монолог. Вешто је лагао у смислу заинтересованости за мој рад, говорио је о пословима и обавезама које бих обављала у случају запослења. Понекад би правио паузе и консултовао се са начелником, уз осмехивање. Приметила сам да се забављају тиме што глумим икебану. У једном моменту сам прекинула бескрајно досадан и фолирантски монолог. Рекла сам: ,,То је све у реду. Али, мене занима када ћу и да ли ћу уопште доћи на ред за посао од ових силних маминих и татиних синова?“ Били су изненађени мојом упадицом, нису се забављали више. Настао је краткотрајни тајац. Рекли су ми да сам стекла погрешан утисак, да нису установа која прима запослене партократски и путем веза. Насмејала сам се и рекла : ,,Видим“. На крају разговора напоменули су да, ако не будем одабрана тада, пратим будуће конкурсе и пријавим се опет. Захвалила сам се и изашла.

Конкурсе сам и даље пратила. Након три месеца, тачније, крајем августа 2012. године опет сам се пријавила на конкурс исте установе. Позвали су ме на разговор. Примили су ме на посао уз напомену да се потрудим и да постоји велика шанса за стални посао. Тај први уговор потписала сам на период од шест месеци. Посао сам, према уговору, започела 09.09.2012. године. Радила сам у стационарном делу за смештај одраслих лица. Установа је релативно мала, само два оделења стационарног типа. Једно за одрасле и друго за децу. Сваки је заузимао по један спрат. Плус приземље, где су ординације, пријемно оделење и службе за физијатрију и терапије, базен итд.

Прве три недеље провела сам у упознавању запослених и система рада. Посао није био напоран. Углавном се сводио на физичке послове са врло мало медицинско-техничких интервенција. Међутим, са друге стране, међуљудски односи су били чудни. Радна атмосфера није била опуштена. Праксу сам обављала у више установа тако да сам имала поређење.

Приче из мобинг пакла – други део

Приче из мобинг пакла – трећи део

Приче из мобинг пакла – четврти део

Приче из мобинг пакла – пети део

Погледајте и покушај директора Слободана ПРОДАНОВИЋА да ућутка жртву


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *