петак, јун 23, 2017
Насловна > БЛОГ УРЕДНИКА > Поштовани сарадници, читаоци и пријатељи сајта АнтиЦензура

Поштовани сарадници, читаоци и пријатељи сајта АнтиЦензура

Жеља ми је да препоручим, на који начин би било корисно, по друштво у целини, да се обраћамо јавности. Оно што велики број људи види на сајту АнтиЦензура су текстови и свакако, Ваши коментари. Све ово треба бити опредељено, на изношење чињеница и аргумената (као и мишљења), који су усмерени ка стварима и догађајима у друштву, какво желимо да буде; а мање на дешавања, која не желимо или која нису прихватљива. Једино на тај начин можемо постићи да се чују предлози, за конкретно решавање проблема, као што су: незапосленост, ниске плате, корупција, бела куга, лош однос према радницима, мали број људи који живи на селу и бави се пољопривредом; лоше стање у здравству, просвети и војсци…

Дакле, само предлози и само указивање на разне недостатке, без окривљивања било кога и упирања прстом, јер само тако ћемо привући пажњу људи, да се усредсреде на побољшање стања. Ако причамо и пишемо о појавама и људима, који имају лоше поступке, онда им на тај начин дајемо моћ и публицитет – народ размишља о њима, а не о решењима за сопствену бољу будућност.

Мање се усресређујмо на критику, а више указујмо на проблеме, како би јавност самостално закључивала ко је заслужан за стање такво – какво јесте, и шта нам је чинити за добробит свих нас. Не мислим да не треба помињати недостатке, већ само не именовати кривце.
Људи су моћни, онолико – колико их направимо моћним; јер ако кажемо или пишемо да је нека особа крива за неки поступак, а не кажемо како смо ми боље урадили; ако пишемо о тој особи да има погрешне потезе и да чак и не прихвата одговорност за лоша стања, онда ми прихватамо стање у којем све зависи од те особе (или групе), па чак и наш опстанак!

Из наведених разлога је пожељно, да се наши текстови и коментари тичу сваке појаве и догађаја, сваке и лепе и тешке ствари у друштву; указујмо на проблеме и пропусте – али не упиримо прстом у друге, не дозволимо да само једна особа (или група) има веома често пуну пажњу јавности. Концентришимо се на прављење бољих прилика за све нас, кроз сагледавање проблема, узрока и последица; и проналежење решења за бољитак околности, за нас и наредне генерације.

Уредник сајта ”АнтиЦензура”
Милан Зарић

15 thoughts on “Поштовани сарадници, читаоци и пријатељи сајта АнтиЦензура

  1. Gospodin Zaric: „Preporucio sam da vise radimo a manje pricamo.“ A sta je pricanje? Rad?
    ——————————————————————————————————————-
    Zamolila bih Vas gos´pon Zaricu da mi kazete: Sta bi bila veca cenzura od one, jednoj grupi, masi, naciji ljudi …… skrojiti jedno za sve, bez obzira na idividualne sposobnosti pojedinca … sa motom …… vise to a manje to …… kao sto se teraju ovce na pasu da pasu vise no sto mekecu?
    Sta je to ako ne cenzurisanje ljudi ka cilju – robstvo?
    ———————————————————————————————-
    Sa jedne druge zvezdare gledanja je vrlo tesko nama svima, da se postavimo na cistu vrednost misli iz kojih treba da izlijemo reci, koje bi morale da plode dalje radove……… Namesto toga je u nas uslo ono: jedno misli, drugo reci a trece radi ….. po novopecenoj globalnoj TOLERANCIJI. Musko ili zensko, transfestit ili pedofil, pricati ili se mentalno prostituisati, vera ili verovanje, cenzura ili tolerantnost….. vangla ili tegla …….. sve je to drustveno u redu dok se to SVE tolerise. Da li ste i Vi takvom drustvenom sistemu upleteni? I ako da, koliko?
    ——————————————————————————————————
    Mi smo ZANEMARILI nase duhovne temelje, jer ne dajemo odgovarajucu vaznost stvarima, koje upotrebljavamo. Skolsko, porodicno a i religiozno obrazovanje je zapusteno ……. a ne I za poslednje, i gmo-hrana, koja nas hemiski i geneticki – blokira………..
    ————————————————————————————————————
    Naravno da ste odgovorni za to sve ….. ISTO koliko i ja i ….. bez izuzetka ….. svako od nas……… Sve dok se ne vratimo „zanemarenom“ su cenzura i bezcenzura jedno te isto, negde u drugoj boji …….

    ZAVJESTANJA STEFANA NEMANJE bi mogli da objavite a narocito ono ZAVJESTANJE JEZIKA bi trebalo da nam je stalno pred ocima, nama ljudski slabo, slabo obrazovanim ali neljudski dosta predobrazovanim……….

    1. Само предлажем. Свако нека одлучи шта је добро да уради или прича. Из речи следи дело, или би бар требало тако да буде. То сам хтео да кажем, кад сам рекао да треба више да се ради.

      Немам ништа против да неко нешто скроји и понуди. Оно што сматрам да није у реду је присиљавање. Ја практикујем контролу без ограничавања, или да свако одлучи да ли ће прихватити мој став.

      Као што сам већ рекао. Пријавите се код нас, па објавите шта год желите. Нисам у могућности да све објавим. То је просто немогуће. Временски није могуће постићи баш све. Бар не тако брзо. Поздрав!

      Ја нисам уплетен и прилично сам независтан и свој.

      Све то што смо запустили је одговорност свих нас. То се неће променити без конкретних дела. Као што рекох, од приче нема вајде. Против ГМО хране се не бори тако што ћемо носити пароле против исте, већ узгајањем органске хране. Овај модел треба применити за све наше недостатке. Треба се борити ЗА, а не против нечега.

      Да. Сви смо одговорни. Нема чекања. Свако треба да уради нешто за добробит свих нас и да буде пример.

      Мислим да сви људи врло добро знају шта виде и шта би требали да предузму. Проблем је у томе што људи због неке материјалне добити одустају од себе и онда долази до тога, да једно виде, друго причају, а треће раде.

      1. Bez kontrole, gospodine moj, nema nikakvog napredka, kao sto ga nema sa zloupotrebom kontrole. Ili Vi ne kontrolisete s´vremena na vreme da li Vam je (radi mene) kljuc gde treba, jeli vreme ovo ili ono dozvoljava, sta ste obecali majci, …… Pa zaistinu bez opreza i kontrole kao i volje i radosti – nema nikakve tvorevine, ma ni one najmanje.
        ———————————————
        Vecina ljudi ne vidi sta se desava ….. nisu u tom umnom polju prepoznavanja – jos. Zasto neko mora da ima ono sto ne moze jos da ima, dok se ne postice u onom sto stvarno ima od SVOM dara?
        Evo GMO- hrana je vec ucinila vise zla nego je za pregledati, samo zato sto nismo bili u pravo vreme u potrebnoj kontroli, vec su nam drugi uzeli kontrolu i bezdnano je zloupotrebljavaju.
        Uzas je reci: „Ne sejte monsanto semenje“, a sami te proizvode lopataju u sebe i u svoju decu.
        A da bi se razlikovalo sta je BIO-Produkt a sta ne…… NEOPHODNA JE KONTROLA i pre svega STROGA, ako ne radikalna kontrola ….. naravno mogucnost provere u laboratorijama. Danas nije pametno verovati ….nikome. Mozda danas ne laze……….
        ——————————————————
        A sve to bi morali Vi da otelotvorujete ( govorim u konjuktivu) kao i ja i svi ostali vredni sebe…….
        —————————————————
        OTELOTVORENJE …..gosp´on urednice ne moze da promakne nikom, jer je vec postalo – delo.

  2. Преузето са странице Двери. Део говора Владимира Димитријевића на протесном скупу одржаном 22 фебруара у Чачку.

    Шта ћемо даље?
    Ево неколико предлога, јасних и једноставних, и свима доступних.

    Прво, да се измиримо. Јер, само слога Србина спасава. Кад дођемо кући, да се помиримо с родбином и комшијама с којима смо у завади, да сви свима опростимо, да схватимо да су љубав и поверење битнији од сваког разлога за свађу. Опростимо да нам се опрости.

    Друго, да се више не делимо на Србе избеглице и Србе старинце, на ове и оне, и да помогнемо сваком Србину који је остао без завичаја, без обзира на то где му је завичај – у Книну или у Клини, на далматинском или јужном Косову.

    Треће, да не заборавимо ко смо, шта смо и куда идемо. Да тражимо да се у школама Косово угради у сваки предмет, од географије, преко историје, до књижевности, да би и деца наше деце знала за Лазара и Милоша, Дечане и Грачаницу.

    Четврто, да сваки Србин који то жели на грудима понесе црни флор на коме пише „Косово“, и да тако жали што се „надање наше закопало на Косову у једну гробницу“ (Његош), јер је и Петар II Ловћенски црногорску коротну капу обликовао као знак сећања на Косово, док оно коначно није освећено.

    Пето, да тражимо од државе да помогне наше многодетне породице, и да и Црква и држава заједно раде да се Србија, чији су становници у просеку стари преко четрдесет година, биолошки обнови. Без деце неће бити Србије. Деца су наша нада и утеха.

    Шесто, да наши пословни људи схвате да их себичност и грамзивост никуда не воде. Неки су схватили, а неки нису. Они који нису морају да појме да само улагањем у свој народ и државу могу да сачувају оно што су, овако или онако, стекли. Српски бизнисмени – не заборавите Косово, да не бисте, већ сутра, били заборављени и презрени, као да никад нисте постојали!

    Седмо – а то је прво! – да се молимо Богу Правде, коме пева наша химна, за Косово и Србију, и да не мрзимо никога! Не мрзите, браћо и сестре, макар да има разлога за мржњу! Не мрзите ни Америку, ни Европску унију, ни Шиптаре! Шта ко чини, себи чини! Волите Косово и Србију, живите за Косово и Србију, и то ће бити наша победа. Јер, Бог Правде не плаћа сваке суботе, и не заборавља јауке праведника! Он је и Бог Љубави, јер је љубав највиша правда!

    У свакој српској установи, од општине до зграде Владе, нека се златом у мермер уреже: Косово је Србија!
    У сваком српском срцу нека огњеним прстом љубави буде исписано: Косово је Србија!
    Косово је Србија, Боже Правде! Косово је Србија, свете! Косово је Србија, Чачани!
     

  3. Преузето са странице Двери. Део говора Владимира Димитријевића на протесном скупу одржасном 22 фебруара у Чачку.

    Шта ћемо даље?
    Ево неколико предлога, јасних и једноставних, и свима доступних.
    Прво, да се измиримо. Јер, само слога Србина спасава. Кад дођемо кући, да се помиримо с родбином и комшијама с којима смо у завади, да сви свима опростимо, да схватимо да су љубав и поверење битнији од сваког разлога за свађу. Опростимо да нам се опрости.
    Друго, да се више не делимо на Србе избеглице и Србе старинце, на ове и оне, и да помогнемо сваком Србину који је остао без завичаја, без обзира на то где му је завичај – у Книну или у Клини, на далматинском или јужном Косову.
    Треће, да не заборавимо ко смо, шта смо и куда идемо. Да тражимо да се у школама Косово угради у сваки предмет, од географије, преко историје, до књижевности, да би и деца наше деце знала за Лазара и Милоша, Дечане и Грачаницу.
    Четврто, да сваки Србин који то жели на грудима понесе црни флор на коме пише „Косово“, и да тако жали што се „надање наше закопало на Косову у једну гробницу“ (Његош), јер је и Петар II Ловћенски црногорску коротну капу обликовао као знак сећања на Косово, док оно коначно није освећено.
    Пето, да тражимо од државе да помогне наше многодетне породице, и да и Црква и држава заједно раде да се Србија, чији су становници у просеку стари преко четрдесет година, биолошки обнови. Без деце неће бити Србије. Деца су наша нада и утеха.
    Шесто, да наши пословни људи схвате да их себичност и грамзивост никуда не воде. Неки су схватили, а неки нису. Они који нису морају да појме да само улагањем у свој народ и државу могу да сачувају оно што су, овако или онако, стекли. Српски бизнисмени – не заборавите Косово, да не бисте, већ сутра, били заборављени и презрени, као да никад нисте постојали!
    Седмо – а то је прво! – да се молимо Богу Правде, коме пева наша химна, за Косово и Србију, и да не мрзимо никога! Не мрзите, браћо и сестре, макар да има разлога за мржњу! Не мрзите ни Америку, ни Европску унију, ни Шиптаре! Шта ко чини, себи чини! Волите Косово и Србију, живите за Косово и Србију, и то ће бити наша победа. Јер, Бог Правде не плаћа сваке суботе, и не заборавља јауке праведника! Он је и Бог Љубави, јер је љубав највиша правда!
    У свакој српској установи, од општине до зграде Владе, нека се златом у мермер уреже: Косово је Србија!
    У сваком српском срцу нека огњеним прстом љубави буде исписано: Косово је Србија!
    Косово је Србија, Боже Правде! Косово је Србија, свете! Косово је Србија, Чачани!
     

  4. Свети отац Пајсије Светогорац:

    „Најбољи бизнис је отварање фабрике која производи позитивне мисли“

    „Живите на најједноставнији могући начин. Не отежавајте сопствени живот. Превише удобности претвара људе у робове.“

    „Нема веће болести у свету од помисли, тј. кад ђаво убеди човека да му нема излаза.“

  5. 1. да се подстиче изградња кућа какве су се пре 100 година градиле – од блата. Оне су јефтине, еколошке и одлично задржавају топлоту.

    2. да се изврше мерења целокупног обрадивог земљишта. Има међа које су веома широке и зарасле су у коров и шибље. Добијени вишак земљишта пошумити или за ниску цену продати људима који ће се бавити органском производњом хране, са забраном од 20 година да се она отуђује. Новац од продаје ће покрити трошкове мерења. (У мом селу има међа које су 2-3м широке.)

    3. да се максимално подстиче органско пчеларство. (Најквалитетнији мед на свету имамо ми и иранци.)

  6. Предлажем:

    1. да сви пензионери имају једнаке пензије које су довољне за нормалан,скроман живот. (Ни један професор доктор наука није вреднији од једног рудара, ни један председник државе није вреднији од једног чистача улица. Сви смо исти!)

    2. пореске олакшице за фирме које запошљавају мајке са скраћеним радним временом.

    3. пореске олакшице за фирме које запошљавају особе са „недостацима“. (Коментар: Ако Бог са једне стране нешто узме, на другој страни додаје. Пример: слепи људи су због недостатка надарени особинама о којима људи са видом могу само да маштају. Питање је ко има веће недостатке.)

    4. да све жене које су најмање троје деце изродиле а никада нису биле запошљене да имају право на пензије. (ПАРА ИМА!!! Треба само преусмерити ток новца који сада иде политичарима и осталим лоповима.)

    5. да запошљене жене за свако рођено дете добијају 3 године радног стажа.

    6. да се раније одлази у пензију. (На тај начин се добијају радна места за младе. ПАРА ИМА!!!)

    7. да се подстиче органска производња хране. (Приноси су мали али су цене веома високе и то је исплативије од досадашњег начина производње хране. Органска храна постаје све траженија у свету и она никада неће постати не интересантна.)

    8. да сви не запошљени имају могућност да од државе добијају безкаматне кредите за куповину земљишта на којој ће се производити органска храна. Прве године се не отплаћују рате а дугове држави отписати после 10 година са забраном од 20 година за отуђивања земљишта. Мора се обезбедити давање стручних савета за органску производњу. (По селима има домаћинстава која немају механизацију и баве се пољопривредом. Они другима плаћају орање,сејање… И функционише!)

    9. да сва старачка домаћинства која немају приходе добију могућност да стекну пензије, по потреби и достава потребштина и-или нега,ако своја имања уступе или продају онима који ће да се баве органском производњом.

  7. Здраво Милане. У праву си, нисмо се разумели. Слажем се да треба мање причати, а више радити, мање се бавити Вучићем, само не знам како да променимо било шта? Памтим дуже него ти и знам да у власти постоји нешто што се зове „кадровска вртешка“. Тако је било у оном „ненародном и недемократском“ режиму Ј.Б. Тита, па Милошевића, па коначно, и у „демократској“ власти, а то народ, овај наш обични и мудри, зове „сјаши Курта, да узјаши Мурта“. И бојим се да ту „справу“, ту вртршку има свака власт. Дакле, ништа се не мења сем ликова и имена. Можда сан песимистичан, али, то иде с мојим годинама. Друго: У вези мог коментара у тексту о леку против рака, Кад сам преживео први инфаркт, професор са МФ ми је саветовао да се клоним дувана, слане хране, масноће, дувана и још ко зна чега, али ми је скренуо пажњу да се клоним стреса. Питао сам га, како? Слегнуо је раменима и рекао: Кад бих то знао, добио бих Нобелову награду за медицину. Па сад, ти види. Поздрав теби од мене и наставићу да читам твој чланке.

    1. Поштовани Браниславе

      Да би сте уклонили стресове које имате треба да потпуно престанете да пратите медије и да настали „вишак“ времена поклоните Вашим најближима или сами себи. Медији служе да информацијама стварају страх, несигурност, панику, бес, љутњу, одушевљење, потрошачку манију, убеђења, скрећу пажњу са важних тема на потпуно неважне. Тако „програмираним“ људима је веома лако манипулисати. Зато Србију воде људи који нису у стању да осете срам и зато све то срби немоћно посматрају.
      Ни за једну власт нису опасни екстремни левичари ни екстремни десничари. Опасни су они на које се не може утицати, они који живе своје животе и који све раде по својој савести. Морамо да мењамо сами себе, тако ће се мењати наша околина и нестајаће стресне ситуације. Свака ћелија у организму има своју функцију и она не омета друге ћелије. Ако на тај начин посматрамо људе значи да треба да једни друге волимо, поштујемо, помажемо. То је могуће када негативне мисли заменимо позитивним мислима. Важно је не осуђивати друге и треба праштати.
      Све што сам написала не значи, као што србски медији стално намећу, да су срби лош народ. Далеко од тога. Ми имамо и те каквих разлога да се поносимо што смо срби.
      Срдачан поздрав

  8. Поштовани г. Зарићу, Још као малога, мајка ме је научила да није лепо упирати прстом у некога, али ме научи и то, да попу кажем ПОП, а бобу БОБ! Ваш апел да указујемо на појаве а не на људе, неодољиво ме потсећа на време кад смо сви „мислили исто“, а кад је радио ко шта, како и колико може. Тада је постојало нешо што се у јавности (и само у јавности) звало ОБЈЕКТИВНЕ ТЕШКОЋЕ и СУБЈЕКТИВНЕ СЛАБОСТИ. Иза прве небулозе се крио нерад и јавашлук, а иза друге, неко са именом и презименом ког је требало ухапсити. Наравно, нити је ухапшен, нити осуђен, него је смештен у мекшу фотељу уз бољу плату. Треба ли и данас тако? Па, зар нас то није вукло за нос дванаест година? Наравно, не треба нападати некога зато што га не волимо, зато што је из друге политичке опције, него – у томе се слажем са Вама – треба ударати аргументима. Све остало је клеветање, а то није дозвољено чак ни у демократији.

    1. Здраво Браниславе

      Нисмо се разумели. Препоручио сам да више радимо а мање причамо. Мислим да ако нон-стоп ширимо вести о Вучићу, а ништа конкретно не предузимамо, нећемо ништа постићи. Наравно да треба указати на недостатке, али ја сам за, да свако ко је разуман се запита и пронађе ко је кривац. Ко је крив за пропусте у поплавама?!
      И на крају, само сам препоручио, остаје да свако ради онако како мисли, ја се лично нећу бавити вучићем, осим онда кад мислим да могу нешто и да постигнем. Треба указивати на решења а мање на проблеме, то је суштина. Треба се борити ЗА, а не Против.
      Свако добро.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *