недеља, август 20, 2017
Насловна > НОВОСТИ > ПИСМО ДЕДА МРАЗУ

ПИСМО ДЕДА МРАЗУ

Драги Деда Мразе, нерадо ти пишем јер, веровао или не, не верујем у тебе. Немој да се љутиш, али, брате, не верујем да постојиш! Знам да си ти корпорационо чедо, лик измућкан у флашици “кока-коле“ како би, онако брадат и сладуњав, заузео место Господа Бога. Он треба да нестане а ти би требало да га замениш. Само, проблем је што ја у њега верујем. Аха, питаш се зашто онда не пишем њему, него теби, у кога не верујем? Па ето, драги мој брадоњо, нећу да га оптерећујем још и ја својим ситним проблемима. Зар му је мало седам милијарди незахвалника који му звоцају по цео дан и ноћ, седам милијарди идиота спремних да без трунке савести униште његову креацију. Очигледно смо му досадили, драги мој Деда Мразе и сад ће он мало да дигне руке од човечанства. Сад ће мало да се повуче са стране и да у чуду гледа шта ћемо да направимо од ове планете. Па, кажи ми искрено, јел би ти помагао некога хиљадама година да би те тај исти псовао на сваком кораку, на сва уста? И не само тебе, него да ти псује дете, псује све свеце, све што си створио… и миша у дувар, и црквени дирек, и славски колач, и попа и попадију… Е, па, стани мало, све има своје границе па и Божије стрпљење. Коме не би прекипело? Сад ће он мало да се повуче и да нас препусти онима који су тебе створили и гурнули те да га замениш. Тражили сте, добићете. Такви смо ти ми, људи. Не верујемо, кревељимо се на Његово име, псујемо Њега и све што је створио, ругамо се и церекамо као помахнитали. А тебе, видиш, нико не псује. Ево, ја никад нисам чуо да је неко рекао: “Јебем ли ти Деда Мраза“. Тебе људи некако поштују, иако не постојиш. Теби се обраћају са уважавањем. Теби шаљу милионе својих имбецилних жеља као да ћеш ти да их и погледаш! Па што бих ја био гори од њих? Ево, замислио сам да си стваран. Замислио сам да си у својој скромној колиби, оној са само једном собом од неких 25-30 квадрата, и да читаш наша писма док у камину пуцкета ватра. Ето, зато ти пишем и зато те поштујем, јер си негде у снегом завејаној шуми на северу Лапоније. Зато си у мојим очима Велики. А не Мали. Јер некима који су мали, апетити су велики. Никако неће малу колибу на северу, некако им лепше лежи 24 стана негде на обали мора, па макар и Бугарског. Тамо где палме њишу гране а слана вода испира боса стопала са курјим оком на пети. Само ми немој рећи, молим те, да си ти, тако велики, испунио Малом жељу? Јер, ако јеси, разочараћеш ме, иако не постојиш. Реци ми искрено, где ти паркираш оне своје ирвасе? И оне летеће санке? Јел имаш ти какву шталу, шупу, гаражу? Јел ти плаћаш регистрацију сваке године? А казне за погрешно паркирање? Упозоравам те, води рачуна кад ми донесеш мој скромни поклон, не паркирај у главној улици јер ће ти комуналци заденути казну оном твом Рудолфу за рогове. А ја ти ту не могу помоћи. Да се возиш у неком џипчету са 200-300 коња, уместо те рогате марве, и са затамњеним стаклима и климом, нико те не би питао за здравље. Овако, најебо си ако те ухвате. Ништа ти неће помоћи црвено оделце и седа коса. Јеби га, немаш посланички имунитет. А да га имаш, па да гледаш фрустриране пролазнике из топле унутрашњости кола како ти завиде, могао би ладно да их нахраниш својим нус производима. Дошло време, драги мој, да се мења календар! Ево, прибира га ова стара, још неки дан па одлази у историју. Онако дрљава и изгужвана, пуна којекаквих срања, боље да није ни долазила. Џаба смо се пре годину дана цмакали и тапшали док смо онако наивни желели једни другима све најбоље. Летеле су жеље као конфете на све стране, пљуштали пољупци, честитања, ватромети и прскалице… али узалуд. Да смо знали па да је не пуштамо да дође, мислим, та проклета 2015. Дакле, то је моја главна жеља! Можеш ли ти Деда Мразе да замолиш ову 2016 да не долази? Све ми нешто говори да ће бити гора од претходне. Не треба нам као што нам и ова пре ње није требала. А ни она пре ње. Ма који су нам мој требале и ове две три деценије? Ни цео прошли век нам није требао. Од како је почео, смењивали се ратови, све један за другим. Ко да је то нешто најнормалније. Разваљуј!!! Па сам хтео да те замолим да зауставиш мало време. Бар један миленијум, да се ми Срби, мало опоравимо. Ако то не можеш, јел можеш да нас преселиш на неку другу планету? Или нас, или терај ову багру одавде. Носи их било где, на Марс или Јупитер, мени је свеједно. Само да не дишемо исти ваздух. И да нас не греје исто сунце. Терај говна у другу галаксију, 2 милиона светлосних година одавде. Па нек тамо лажу, краду, мрзе.

Имао бих још неколико жеља али ћу их оставити за неку другу Годину, нећу да испуцам све одједном. Да нам се не смучи од превише доброга и лепога. Само ти нама испуни ово па да ти запевамо из свег гласа ону Бајагину: Хајде, Деда, буди друг, па окрени један круг уназад планету…

С надом у испуњење, поздрав од твог неверника
Бернарда Љубаса.

One thought on “ПИСМО ДЕДА МРАЗУ

  1. Више ми се допало Ваше правдање Бога од овог зезања са ликом коме пишете, мада и оно је добро.

    Сећам се да су ми, као детету (а много сам матор) моји Стари причали приче о Божић Бати, који испуњава доброј деци жеље (углавном нематеријалне природе а материјалне посредно одобровољавањем родитеља, …) а лошу децу посећује Деда Мраз, који живи на Северном полу, и тамо води децу да се поправе. Значи, дом Деда Мраза је нешто како поправни дом за малу неваљалу децу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *