петак, јун 23, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Пермакултура – постојана пољопривреда

Пермакултура – постојана пољопривреда

Постојана пољопривреда је опозит, оној конвенционалној у оквиру које послује већина пољопривредника. На који начин можемо гајити биљке и животиње, без хемикалија, додатног ђубрива, наводњавања, допуна искрани…учи нас и показује сопственим примером, већ више деценија – Сеп Холцер. Оно што је фантастично у овој причи је чињеница, да се Сепово имање налази у Краметерхофу(Аустријски „Сибир“) и показни је модел, на преко 1300м надморске висине. Међутим, овај пољопривредник тврди и доказује, да и у оваквим условима, итекако може бити велика родност и разноврсност биљних врста, као и у било ком делу света и то са много мање улагања, него што смо навикли.

У чему је тајна? Ако погледамо једно овакво имање, уочићемо разне врсте биљака из потпуно другачијих климатских подручја. Све оне сазревају у различито време, па нема оптерећења сезоном брања воћа, рецимо, већ по потреби, а дешава се да трешња, која расте у овако потпуно природним условима, има по два – три рода у току године. Како да објаснимо ове чари? С. Холцер, даје рецепт за овакве благодети – мноштво врста на једном месту, јер оне саме надопуњују развој међусобно. Биљке се узајамно ђубре, чувају влагу (биљка која је висока чува влажност ниском растињу), везују земљиште (оне са дугим корењем), па нема опасности од спирања и ерозије, затим одређеним мирисима, могу штитити другу биљку од штеточина… бела детелина, чува влажност земљишту и везује кисеоник, па је добро да буде посејана у воћњаку… Дакле, довољно је поштовати природне, еколошке кружне токове и не „дирати“ биљке, не прскати, не резати и не чупати коровске биљке, јер у природи све има своје „зашто“! Тако да је пожељно умрежавање разних облика живог света. Циљ свега овога је самоодрживост система, који задовољава човекове потребе!

Сеп Холцер је већ испробао и потврдио, да разноврсност, даје и богатство бербе; више култура које расту у близини је и више плодова. Можда звучи невероватно, али оваквим начином производње су се бавили људи пре више хиљада година у Азији, затим Абориџини у Аустралији…

Говорили смо о самоодрживости, код пермакултуре, али шта је са конвенционалном пољопривредом, из ког разлога, све више људи у свету тежи да се окрене постојаној пољопривреди? Већ смо поменули да се биљке „узајамно помажу“, стварају једна другој услове за развој, а то је већ много мање посла за оног ко их узгаја. Такође, успоставља се и еколошка рестаурација, а и избегнута су велика улагања. Сеп истиче, да је пољопривреда у којој је заступљена монокултурна производња, компликованија, јер у том случају, морате додатно ђубрити земљиште, наводњавати, затим користити пестициде, па је читав посао скупљи. Ако гајите само једну врсту, на великој површини земљишта и годинама не мењате врсту на том подручју, онда се земљиште испошћује, а од вештачког ђубрења загађује, па су плодови слабијег квалитета, а људско здравље угрожено.

Свим наведеним разлозима, можемо додати и чињеницу, да од конвенционалне пољопривреде, корист имају углавном велики концерни, док обичан сељак, послује са губитком. Ако би већина људи познавала и бавила се пермакултуром, проблем глади би био решен, што оповргава помпу о томе, како ће нас, тобож ГМО храна „спасити“. Холцер одговорно тврди, да би читав свет могао бити, као његово имање, чак и пустиње, Сибир, једноставно сваки делић планете. У том случају, би смо у читавом свету имали људе, који имају мноштво врста у свом поседу (чак и на малом простору), а тако не би морали да се ослањају на субвенције државе, као што је то случај данас у експанзији гајења само једне културе.

Што се тиче воде, која је неопходна за узгој биљака и животиња, код пермакултуре – постоји решење. Пошто на оваквим имањима нема само биљака, већ и одређених врста свиња, коза, живине, али и свакако рибе, читав проблем са водом Сеп решава језерима. Таква језера настају посебним начином ископавања земљишта, а затим се напуне природно – кишом, онда се у њима гаје рибе и обезбеђује неопходна вода и влажност и за друге врсте.

Како би ово све постала пракса, у многим деловима света Сеп Холцер, држи разне обуке и семинаре, како би научио и друге заинтересоване људе, да се баве овако нечим. На његовим предавањима су и сељаци и стручњаци, који онда разматрају најбоље могућности примењивања, ове врсте знања. Оно што је такође веома важно, то је да ако желимо постићи позитивне резултате у овој области, онда морамо учити децу, како се са природом поступа, како бисмо осетили њене благодети. У вези с тим, у Русији већ постоје програми, који децу оспособљавају, да поштују природу и раде на најбоље начине (својствене човеку), ради очувања екосистема, здраве исхране људи и омогућавања довољних количина воде и чистог ваздуха.

Будимо отворени за нове могућности, поштујмо и чувајмо стара знања, која су квалитетна, једноставно чувајмо планету на којој живимо и коју остављамо наредним генерацијама!

8 thoughts on “Пермакултура – постојана пољопривреда

  1. Опозит? Стварно? Дајте људи…довољно нам је уништен језик непотребним и идиотским усвојеницама, ако већ као преводите, пробајте да преведете све. Шта је опозит? Има савршено функционална реч у нашем језику…супротан, супротна, супротно. Све разумем, и знам да није тема, Сепа правим већ дуго и њега и Џефа Лотона (Аустралијанац) и ово је одлично, свака част за све…али молим вас мало језичке „пристојности“.

    1. Здраво Немања

      Мислим да знаш да је та реч латинског порекла. Такође и да је реч „опозиција“ из корена те речи. Не бих да набрајам. Многе речи су или грчког или латинског порекла. Не верујем да је неко имао намере да се бави језиком и да буде пристојан како ти рече. Тема је овде важна и ја бих се задржао на њој. Свако добро.

          1. Када људима причам о пермакултури, већина ми не верује. ,,Где то има“, упитају ме, ,,ако је то што ти причаш тачно, онда примењујеш ли ти то?“.
            – ,,Наравно. То имате на сваком кораку. У природи. Само штитим природу и никаква велика средства не морам да улажем. У природи немате болестан организа.“ Али када (већина) људи чују нешто ново, прво што помисле или кажу је да то није тачно.
            Због тога сам и питао. Код нас људим мало воде рачуна о природи и о њеном очувању. Све учесталија су клизишта и ерозије тла. У мом суседству клизиште је затрпало извор чисте воде. Познаници ми причају како код њих на Тари не може да расте ни једна култура, а Сепу рађају поморанџе на 1300 м.н.в, напољу у природи. Најсмешији одговор на то је био, да топли ветрови дувају са мора.

        1. Na nasem sajtu koji izlazi ovih dana moci ce da se objave projekti, serminari, lokalne grupe i slicno a mi u saradnji sa UK permakulturnom asocijacijom spremamo projekte prakticne kulture koje se nadamo da realizujemo iduce godine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *