петак, јун 23, 2017
Насловна > НОВОСТИ > О ћерки Нине Решића и односу Срба и Муслимана

О ћерки Нине Решића и односу Срба и Муслимана

У суботу је у Звездама Гранда наступала Сандра Решић, ћерка покојног Амира Нине Решића, једне од највећих пјевачких звијезда у Србији деведесетих. Док сам гледао њезин наступ кренуле су ми сузе на очи. Посебно је емотивно било када су и поједини чланови жирија и публика заплакали, када је Аца Лукас рекао да је Нино био највећа звијезда, а Халид Муслимовић да би Нино био поносан на Сандру да је види. Сандра је завршила средњу музичку школу и има двије факултетске дипломе. Са много емоције отпјевала је обје пјесме, поготово другу, хит свог оца „Удахни дубоко“.

Но, Сандрин наступ није био једини разлог зашто сам пустио сузу. Прве године свог живота провео сам окружен Србима, они су били моји сусједи, пријатељи, прве љубави… у мом кварту живјело је до рата око 30 посто Срба. Онда је дошла 1991., почела је демонизација Срба преко медија, Туђман и хрватске власти блокирали су све што је долазило из Србије. Годинама нисмо знали шта се у Србији догађа, српска музика, филмови, вијести, ништа није долазило до нас.

1995. била је Олуја. Отац мог пријатеља Жарета, Србина, говорио је: „Лажу, није Крајина пала.“. Био сам ђете, али сам знао, осјећао да је пала. Један дио мене тада је умро, отишао са хиљадама оних мојих вољених Срба. Мојих пријатеља који су ме бранили од старијих насилника у школи, који су самном ђелили сендвич, код којих сам одлазио на прославу православног Божића. Ти Срби били су со земље, душа сваке државе у којој живе. Од одласка Срба, мој град изгубио је ту душу. Нема ђеце на улицама и у парковима, нема дружења, свако живи свој живот. У данима агоније који су усљедили, ликвидације стараца по Крајини, пљачке, паљења кућа… хорде пијаних усташа са српских кућа скидали су чак и тапете. И тако је до мене преко једног нечовјека чији је отац, усташа такође пљачкао по Крајини дошла касета. Прво из Србије након четири дуге и мучне године. Касета са хитовима српских пјевача. Била је ту Цеца, Драгана, и други, али и тада мени непознати пјевач – Нино Решић. Слушао сам касету сваки дан и покушавао осјетити и доживјети Србију, бар преко тога.

Прошле су још три године, Туђман је умирао од рака и био на издисају, а са њиме и његов канцерогени режим. Тада су полако почеле пристизати прве касете из Србије, па филмови, књиге, новине и коначно вијести. До душе, све испод жита, али са појавом сателита и интернета већ је било лакше. Те деведесете заувијек ће остати рана за мене. Пјесме Нине Решића, подсјете ме на то вријеме.

А какве то везе има са Муслиманима? У вријеме док је у Хрватској владао прогон Срба и србофобија, док су у Босни муџахедини одсјецали српске главе, 250 хиљада Муслимана је пронашло своје дом као избјеглице у Србији, а још небројне хиљаде Муслимана је кроз српске прихватне станице прошло на путу према западу, муслимански војници лијечили су се у српским болницама као да нису непријатељски. Та Србија која је наводно починила геноцид у исто вријеме је хранила 250 000 оних над којима наводно извршава геноцид! Од Сарајева је западњачка пропаганда направила град жртву, али то је град у којем је постојало 126 логора за Србе, у којем је побијено неколико хиљада српских цивила од стране Муслимана и Алије Изетбеговића, град у којем је од 120 000 предратних Срба данас остало Срба на прсте једне руке! У исто вријеме, у Београду је највећа звијезда био Амир Нино Решић – Муслиман! Како је могуће да Срби врше геноцид над онима које хране, којима су пружили дом, чије пјесме слушају, док у исто вријеме, сународњаци тих Муслимана у Босни убијају Србе?!

И данас су српске музичке емисије широм отвориле своја врата за учеснике из Босне, Муслимане. И данас Београдску Арену пуне чак и они Муслимани попут Дине Мерлина који су давали изјаве пуне србофобне мржње. И данас су муслимани попу Џенана Лончаревића или Емине Јаховић прихваћени од српске публике. Муслимански кандидати из Босне освајају музичка такмичења у Србији.

Не мислим да су обични Муслимани највећи кривци. Они су Срби чији су преци у вријеме Турака напустили православље. Сад немају куд, него да слушају своје вође. А те вође, најгори међу њима, Бакир Изетбеговић и његов отац одвели су муслимански народ у пропаст, као што је то Радован Караџић и упозоравао. Да нема тих криминалаца и исламских фундаменталиста, Срби исламске вјере могли би бити дио српског националног корпуса. Од Срба су увијек били прихваћани као браћа, а они су ти који су, посебно на православне празнике враћали ножем у леђа. Ипак, највећи међу њима, Меша Селимовић или Емир Кустурица имали су довољно снаге, части и поштења да се врате у српство!

Деведесете остају рана. Нино је један од симбола деведесетих. Деведесетих сам гледао прогоне својих сусједа Срба и чезнуо за вијестима из Србије. Деведесетих је Србима било најтеже и сви су побјегли од њих, а Срби су сами, тих 10 јуначких година стајали на црти империјалистичкој Америци на њенон врхунцу. Можете ли браћо Срби исламске вјере, бар као појединици осјетити дивљење према том српском јуначком и непокорном духу? Можете ли слиједити пут Меше Селимовића, Емира Кустирице и других, највећих међу вама? Српство је само за најаче Србе и Српкиње, слаби бјеже у измишљене нације. Србин је онај који остаје Србин, који се бори кад је најтеже!

One thought on “О ћерки Нине Решића и односу Срба и Муслимана

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *