субота, март 25, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Јеврејска окупација Србије ће постати све окрутнија и агресивнија – први део

Јеврејска окупација Србије ће постати све окрутнија и агресивнија – први део

Идеја о измештању становништва и институција у случају слома јеврејске државе датира још од првог арапско-израелског рата. У време хладног рата Израел је био свестан да је његов опстанак везан за судбину Америке и Британије. Без америчке подршке, Израел би нестао и поред великих губитака уједињене арапске војске. Израелско руководство је било у дилеми на који начин да одбрани после толико година поново успостављену државу.

Операција “Давид”

Операција “Давид” шифровано је име за прву солуцију одбране Израела. Назив операције је преузет из старозаветног предања – Давид је требало да симболизује Израел у борби против Голијата који је представљао арапски свет и СССР. Операција

“Давид” је представљала класичну одбрану граница и територија, и то по сваку цену. У ту сврху од Америке је била затражена технологија за производњу атомског оружја. Пошто САД није била најсигурнија у јеврејску хладнокрвност, ова технологија је у Израел дошла тек седамдесетих година. После две ратне победе Американци су проценили да су Јевреји довољно зрели да владају ситуацијом у случају трећег арапско-израелског рата.

Желећи да се при одбрани земље максимално ослони на сопствене изворе у случају пораза САД, Израел је развијао и сопствену војну индустрију. Израелска војна индустрија – ИМИ је развила производњу свих видова наоружања, од класичних до најмодернијих борбених система. Иако не признаје да поседује нуклеарно оружје, Израел је више пута претио употребом овог оружја у случају новог напада на њихову земљу.

Операција “Мојсије” представља другу опцију измештања становништва Израела. Јасна је асоцијација на причу из Старог завета у којој је Мојсије извео израелски народ из Египта отворивши пролаз кроз Црвено море водећи га ка обећаној земљи. Овом плану није ишло у прилог то што би пораз САД значио и нестанак Западне Европе, а управо то су биле алтернативне дестинације новог Израела. У Африци су се у то време стварале нове независне државе, Јужна Америка се тресла од кубанске револуције, Азија и Аустралија су осећале претњу Црвене Кине која би у јуришу почистила марионетске режиме, тако да ни тамо не би било места за зидање новог Јерусалима.

Србија – нови Израел?

Са настајањем нових држава у Европи, појавила се идеја о утицању на актуелна дешавања на терену у циљу промене граница и етничке структуре одабраних држава, чиме би се у одређеном временском периоду испунили наведени захтеви. У детаљној анализи бивших република СФРЈ, Република Србија се појавила као кандидат који би уз евентуална дотеривања могао да буде идеалан избор за нови Израел. Разлози су следећи: – антисемитизам код Срба неупоредиво је блажи него у осталим балканским земљама; – Србија је по Уставу, али и по броју националних мањина, грађанска, а не национална држава; – већинско становништво је хришћанско а исламски део је изолован, што је каснијим дешавањима и формализовано у облику окупације Косова и Метохије; – Србија је компактна, границе према суседима датирају још од Првог светског рата, а границе са отцепљеним републикама биле би накнадно дефинисане што је и био случај са Дејтонским споразумом; – и пре 5. октобра у Србији је постојала тенденција да се крене у евроатлантске интеграције а са петооктобарским превратом се кренуло и у практичну реализацију; – излаз на море чак и у случају распада заједнице са Црном Гором био би обезбеђен преко Грчке до Егејског мора; – Србија је временом постала отворена за страна улагања. Последњи услов, који је подразумевао власништво над 25% непокретности, своју реализацију добио је доласком владе “економских експерата” на савезном и републичком нивоу. Људи у тим владама су због економског интереса или припадности одређеним обавештајним службама били спремни да учествују у овом плану. Чињеница која је посебно одговарала реализацији израелског плана је био катастрофалан наталитет већинског народа у Србији.

Сатанизација Срба!

Математички је доказано да ће за педесет година Срби у Србији постати мањина. Таква шанса се није смела пропустити. Јеврејско руководство је у упражњеном месту видело божије провиђење. Тел Авив је дао зелено светло за почетак реализације операције “Мојсије”. Почетак мешања Израела у дешавања на простору СФРЈ поклапа се се доласком демократске администрације Била Клинтона. Најистакнутији учесници америчке политике према Србији из Клинтоновог кабинета били су управо јеврејског порекла.

Да ли је заиста случајност што су Јевреји Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук, Џејмс Рубин и Весли Кларк учествовали у распаду СФРЈ и у злочинима над Србијом? Осим медија који су под контролом јеврејског капитала, у ову борбу су се укључили и познати европски интелектуалци јеврејског порекла предводећи кампању сатанизације Србије.

Иако су се у операцији “Мојсије” посебно истицали амерички Јевреји не треба заборавити ни њихове европске сународнике. Ели Визел, добитник Нобелове награде за мир, посетио је Србију да би на лицу места чуо и видео истину о злочинима над српским народом. После готово две недеље проведене у Србији, Визел се по повратку у Француску јавио са арсеналом оптужби на рачун Србије и њеног народа. Приликом његовог боравка остала је упамћена Визелова равнодушност на сведочење дечака из Госпића коме су усташе пред очима заклали оца и мајку. Да ли је случајност што су и друга два најистакнутија европска србомрсца били Јевреји – десничарски филозоф и публициста Анри Бернард Леви и озлоглашени косовски администратор Бернард Кушнер.

Посебно место у алеји јеврејских “великана”, који су дали свој допринос кризи на тлу бивше СФРЈ и утицаја на унутрашњу политичку и медијску ситуацију у Србији, припада америчком Јеврејину мађарског порекла Џоржу Сорошу. Његова организација Фонд за хумано и отворено друштво још увек делује у нашој земљи. Управо је он – заједно са руским јеврејским олигарсима, Борисом Березовским и Михајлом Кхордоховским – за време власти Бориса Јељцина требало да буде носилац пројекта откупа територија у Русији потребних за стварање новог Израела. Сличну понуду Сорош је прошле године изнео и Србији предлажући јој продају Косова и Метохије.

Сви наведени угледни европски и амерички Јевреји дали су свој допринос реализацији плана “Мојсије”. Њихове одлуке и напори били су само део активности у Мосадовој стратегији “утицања на актуелна дешавања на терену у циљу промене границе и етничке структуре одабране државе”. Други део плана требало је да буде изведен на лицу места уз помоћ људи из Србије. Здушно подржавајући поједине опозиционе политичке партије тог времена, јеврејски лобисти су припремали своје пулене који су планирани да у будућности преузму власт у Србији.

Невладине организације одлично обављају свој посао за своје газде!

Главни носиоци те политке биле су невладине организације чија је улога била надгледање, усмеравање и коордниција законских и других пројеката чијим се доношењем и спровођењем Србија припремала за будућу јеврејску колонизацију.

Дефинитивно је да Јевреји имају нове планове!

Сигурно је да Јевреји не спавају сном праведника и да попут многих других држава праве планове за различите исходе будућих кретања. Ово што мислим за Србију се такође прича за Аргентину, тачније за Патагонију. Нисам упућена у све детаље, али, поред одавно присутне јеврејске заједнице у Аргентини, чији утицај вечне жртве је доказан самостално подметнуним бомбама ’92. и ’94. у Буенос Аиресу, задњих година у Патагонији су откупљене велике количине ненасељене земље, укључујући изворе питке воде, и забежен немали број случајева ‘лутајућих израелских туриста’.

Наставиће се…

One thought on “Јеврејска окупација Србије ће постати све окрутнија и агресивнија – први део

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *