петак, јул 21, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Изложба о Јасеновцу – Није промашај, али ни пун погодак!

Изложба о Јасеновцу – Није промашај, али ни пун погодак!

Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе „Јасеновац – право на незаборав“, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата.
– Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут „Политике“ су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског оџива и прилично кратак рок од када је изложба најављена, и потом отворена. Ако је циљ био да се придобије пажња важних америчких и других западних медија, онда се то овом приликом није остварило. Требало је радити организованије и систематичније. Не слажем се с оценом да је изложба била промашај и слично, али истина је, могло је се све то урадити још много боље.

Саговорник „Вести“ је добио позив да путује у САД са делегацијом САД, али није било времена за добијање америчке визе јер је држављанин Србије.

– У питању су били и трошкови путовања и смештаја. Наиме, претходни боравак у октобру у Београду сам сам платио, а пут у Њујорк, како ми је било речено у МСП-у у неколико наврата, требало је да буде о трошку државе. Испоставило се да је трошкове требало сам да покријем, што је било немогуће у континуитету. Требало је узети у обзир да сам једини српски представник из Немачке активно укључен у овај пројекат.

Др Видојковић је, као део тима историчара експерата, сакупио неколико докумената из немачких архива.

– Хитлер је, према тој грађи, у потпуности подржавао Павелића у његовој патолошкој мржњи према Србима. Зверства усташа су у почетку немачке дипломате и официри Вермахта правдали недовољном дисциплином усташа. Али, још током 1941, схватили да су усташе кривци за хаотично стање у НДХ, које су управо они сами изазвали својим бестијалностима, што је српски народ приморало на устанак.

Било је појединих протеста, наводи наш саговорник, чак су Немци и хапсили усташе:

– Али, главна реч је била Хитлерова. Тако су усташе могле даље да спроводе свој крвави пир у Јасеновцу, али и на читавој територији НДХ. Примере таквих докумената сам пронашао у немачким едицијама архивске грађе. Од тога је настао 31 пано. Сматрам да треба извући поуке како би следећи пут ова изложба добила пажњу коју заслужује.

Нисмо понижени, већ поносни

Поводом текста „Зид ћутања око Јасеновца“, дописништву „Вести“ у Београду стигло је реаговање преживелих логораша Јелене Бухач Радојчић и Гојка Рончевића Мраовића. Мада су они путовали у организацији Министарства спољних послова, њихово писмо прослеђено нам је са мејла председника Одбора за дијаспору и Србе ван Србије Ивана Костића, такође учесника скупа у Њу Џерзију.

Овом писму претходила је нескривена љутња и замена теза организатора изложбе, незадовољних писањем нашег листа, који је добронамерно указао на пропусте који су довели до тога да истина о усташким зверствима у НДХ остане медијски готово непримећена.

Некадашњи логораши оштро критикују једног од саговорника „Вести“, активисту из Париза др Симу Мраовића који је ову њујоршку манифестацију окарактерисао као „обману народа и понижење жртава“, јер како наводе тај догађај је био „историјска мисија, прва након 70 година“.

– По први пут се нисам осећао „понижено“ као српска жртва НДХ, раме уз раме са жртвама нацизма и фашистоидних идеологија Другог светског рата, већ сам осећао да седим на месту достојном човека, у УН, светској организацији за мир – написао је некадашњи логораш Гојко Мраовић и додао да су он и Јелена Радојчић били „у првом реду у УН са Јеврејима из целог света“.

Било је, додаје он, више од 1.000 људи из разних земаља и дељени су материјали о Јасеновцу.

извор: http://www.vesti-online.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *