субота, март 25, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Интервју са Петром Милатовићем Острошким

Интервју са Петром Милатовићем Острошким

Интервју са Петром Милатовићем Острошким

ПРИЗНАЊЕ КОЈЕ МЕ ОБАВЕЗУЈЕ!

Опростио сам им, али ми они нису опростили што сам им опростио!

Разговарала: СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

Разговарам са Петром Милатовићем Острошким, чланом Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе, аустријског удружења писаца, добитником многих књижевних награда од које су најпознатије Прва награда на првом Краљевском књижевном конкурса 1992. године и Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић која му је додељена 11. децембра 2013. године.

Ово високо признање Милатовић је добио због књижевног рада, који обухвата најновију збирку приповедака Рођени странци; романе:Пасји синови,НадземљеЛов на Србе; збирке поезије: Слово о ријечимаГлавограми,Реторика астраликаНауми и зауми,Сеобе путева, Испод небеских кандила,Врачева градинаЈеванђеље злаПравословни родослов, збирке афоризма и епиграма Трпијада иТумачи слободе; за публицистичка дела:За одбрану народа, у име народа, Протерана Србија, Србија није бестрагија, Wahrheitbleibt Wahrheit(Истина остаје истина), Очи у очи, Пророци говоре Србима, Тестамент тиранина Јосипа Броза, Злоупотреба Српства, Демонија ћутологија, Слобода у бункеру, Оптужујем,VerfinsterterSonnenaufgang(Мрцајуће свитање), Уловљени ловци,Kommissare inSoutane –KommunistischeSpione in derserbischorthodoxenKirche ( Комесари у мантијама-комунистички шпијуни у СПЦ), DieAuferstehung derBestie (Васкрсење звери), у којима се Милатовић на аналитичан начин бавио српским националним питањем и наметнутим верско-националним грађанским ратом, као и бројним девијацијама које потресају савремено доба.

С.Ј. :  – Добитник сте повеље за животно дело Академије „Иво Андрић“ из Београда за своје досадашње плодоносно књижевно стваралаштво. Колико вас  то радује ?

МИЛАТОВИЋ: – Наравно да ме радује, али, изнад свега, ова награда ме обавезује. С друге стране, ова награда је темељ од камења које су на моју главу бацале разне политичке олигархије за последњих 40 година. То је, дакле, успех из туђих неуспеха! За последњих четрдесет година на мене су се камењем бацали многи из острашћених идеолошких разлога, занемарјући књижевну вредност у злом времену кад је књижевност, на жалост, постала прљава слушкиња најпрљавије политике. Опростио сам их, а они још увек никако да ми опросте то што сам ја њима опростио, али, у крајњем случају, никако не могу да сносим одговорност због туђе неодговорности. Имам једно упозорењима малима са ситним душама. Мали, не подмећите ноге великима, јер се може десити да вас велики на време не опазе и једноставно вас згазе!

      С. Ј. : – У вама је свеприсутна љубав према завичају посисана са мајчиним млеком. Очигледно је да је то животно млеко изазов змијама да што више палацају језиком, сиктајући и разбацујући своје отрове мржње, према свакоме чија је пупчана врпца везана за пупчаник отаџбине.

МИЛАТОВИЋ:– На све нападе реагујем разорном самоодбраном, нарочито кад је у питању мржња као највећа деструкција на скали моралне посрнулости, она мржња која је усмерена и против појединаца и против колектива у оквиру контролисаног хаоса помоћу којег се обезбеђује континуитет расчовечења човека и разграђивања народног бића. Та отровна мржња данас је усмерена према свакоме ко брани исконске вредности човека као мислећег бића, ко брани виталне интересе народа који је предвиђен да буде маса за обликовање туђих црних замисли.

       С. Ј.: –  Синдром мржње у нашем случају, чини се, није од јуче…

МИЛАТОВИЋ: – Љубомору, мржњу, завист, пакост и злобу фаворизују тоталитарна друштва идеолошка, као и разна теолошка, јер је заједнички именитељ идеологија и неких религија слепа послушност поданика које идеолози и неки теолози називају стадом!

Распирујући коров љубоморе, мржње, зависти, пакости и злобе, носиоци и пропагатори контролисаног хаоса, праве двоструку штету: онечовечују човека који је склоп мисаоних и емотивних констелација, на једној, и доприносе срозавању интегритета личности, на другој страни.  Љубомора, мржња, завист, пакост и злоба су најревноснији градитељи пакла!   Све је то програмирано колективно самоубиство на рате!

Непријатељи овог народа велику пажњу посвећују изграђивању мрзилачке стратегије која је темељ сваке перфидне злоупотребе, а с друге стране, велику помоћ им пружа традиционална народна наивност!

       С. Ј. : – Има ли излаза из тог зачараног круга зла?

МИЛАТОВИЋ: – Има! треба само хтети, смети и умети уздигнути љубав на пиједестал унутрашње законитости, праштање подићи на највиши ниво властитог опстанка и толеранцију усвојити као идеалан начин комуникације!   Дакле, највеће савршенство је најсавршенија једноставност!

        С. Ј. : – Живимо у време кад ругачи, пљувачи, крволоци , злотвори, међаши,подлаци итд, држе у рукама пинцету за вађење трња из очију других, не видећи балван у свом оку.

МИЛАТОВИЋ: – Ко год тим злотворима хоће да отме те отровне пинцете из прљавих руку одмах буде проглашен екстремситом, расистом, антисемитом,  антидемократом, већим ђаволом од црног ђавола, а они су, у стваари, само окречени гробови који ходају по живом организму народа! Борба против њих је једноставна, са само два оружја: крстом и огледалом које није урамљено наметнутим могућностима!

С. Ј. : – Борећи се за очување српства и србских интереса , одржали сте многобројне говоре широм света . У време безгласних, били прегласни . Иако вас многи доживљавају као бунтовника, доказали сте да сте били политички и национално видовити борећи се за свету реч која се зове –отаџбина!

МИЛАТОВИЋ: – Право на Отаџбину мени је од Бога дато, а Божије право далеко је старије од свих каснијих овоземљаских права и нико никоме није дао право да ми ускраћује то моје Божије право. Кад у својој праведној борби имаш за савезника самог Бога нико те не може победити из прсотог разлога што је битку против Бога свако изгубио у историји.

       С. Ј. : – Вашем  имену и презимену додали су вам  и препознатљиви надимак Острошки. Острог светиња, која ваш нераскидивим нитима везује за завичај. Светионик и свитац на длану верника . просијава и у вашим делима.

         МИЛАТОВИЋ: – Привилегија је и обавеза имати  највећу светињу после Хиландара у свом завичајном и генетском коду. Како су моји рођаци голим рукама одбранили Острог од турског, агарјанског зла, и голим рукама победили далеко надмоћнијег и опремљенијег окупатора, тако се и ја, њихов потомак, борим са истином у рукама, а Истину још ниједна армија лажи нијеуспела да победи у историји.

       С. Ј. : – Острог је та лековита љута трава видарица, светилиште изникло из камења, које у вама буди најснажније емоције и које ваш инспирише.

       МИЛАТОВИЋ:Острог је српски Јерусалим и највећа српска светиња после Хиландара!Наравно, Острог инспирише не само мене него и све часне људе свих верских конфесија ,јер им је Острог духовни и морални лек, она вертикала која досеже до врховног смисла постојања. У мени камен заиста буди најснажније емоције из два разлога. Први, који не мора бити први по важности, је што моје има на старогрчком језику означава стену, а други, који опет не мора бити други по важности, је тај што је камен основни грађевни материјала за сваки темељ и, у крајњем случају, камен је често овом народу у општој оскудици био једини јастук и на крају камен који нас и као мртве обавезује да камено трајемо у вечности.

        С. Ј. : – Судећи по „намигивању“ политичких проститутки , Косово вековна српска света земља је на распродаји . Како зауставити те црвене фењерџије и подводаче са Запада, да нам више не распарчавају земљу?

МИЛАТОВИЋ:– У окупираној држави на делу је утакмица у велеиздаји. Конкуренција је изузетно оштра. Вук Бранковић је невин као Косовка девојка у односу на ове данашње велеиздајнике. Тај процес распадања мораће бити заустављен хапшењем свих велеиздајника који крше Устав и протеривањем свих окупатора.

        С. Ј. : – Ваше књижевно стваралаштво је родило и преродило. Убрали сте драгоцене плодове са тог стваралачког плодореда, остављајући их нараштајима.

МИЛАТОВИЋ: – Ускоро ћу објавити два романа, две збирке поезије, књигу  интервјуа, а планирам да ускоро све моје најзначајније говоре у Америци, Аустралији и Европи за последњих 30 година презентујем на неколико DVD-a и све ћу поставити наyoutube, оне говоре у којима сам пророчки најављивао све оно шта ће се десити после 10 или 15 година и свако моје предвиђање, на моју и вашу жалост, обистинило се, што је, у отаџбини, и шире, прећутано из најнижих политикантских разлога. Сада више неће моћи, господа манипулатори и национални велеиздајници, да прећуткују ништа! Ни њихови страни ментори неће моћи да спрече ИСТИНУ!

 

       С. Ј. : – У време безусте историје, ни читачи са усана немају шта да прочитају. Србија као да је у коми и на вековном раскршћу. Има ли краја том  кошмару?
        МИЛАТОВИЋ: – Има краја сваком кошмару. Народ је надживео све идеологије и све идеолошке манипулације и не треба сумњати да тако неће бити и сада. Не бих сада о нечему што подразумева паметан рад без много таласања, али са великим и дуговечним резултатима.

 

       С. Ј. : – Кад би Петар Милатовић Острошки имао брата близанца да ли би и у том брату пулсирало срце Србословаwww.srboslov.info?

МИЛАТОВИЋ: – Наравно. Србослов је јака српска платформа.

С. Ј. : – Многи су на свом животном путу, посрнули, посустали, сагли се,поклекли и одустали, не слутећи да оном ко поклекне, преостаје само да клечи.

МИЛАТОВИЋ: – Слаби посрну, јаки наставе и издрже до краја, свог или противничког. Оне који стално клече уопште не тееба критиковати него само жалити и презирати!

          С. Ј. : – Одувек сте лажним пријатељима , који сваки час пресвлаче своје змијске кошуљице, остављајући своје змијске свлакове и змијарнике , увек палаћајући језиком мржње, имали и противотров- истину.

МИЛАТОВИЋ:– Истина је увек победник против свих лажи, појединачних и колективних. Онај ко хода  светлоносним путем истине постаје аристократа неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи жива гостопримство и Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цело небо које је свима нама изнад глава!

          С. Ј. : – У време, када џелат постаје жртва, или жртва постаје џелат, кад целом свету прети опасност од терориста, од хемијског наоружања . Каква је порука човечанству?

МИЛАТОВИЋ: – У памет се људи! Постите и не пијте крв и не глођите кости једни другима! Људски век је прекратак да би се бавили наметнутим глупостима које потиру суштину човека који је склоп мисаоних и духовних констелација по мери. Бога. Обрнуто је по мери Сатане, а сатанизма нам је исувише оставила историја која је најобичнија крвава енциклопедија, како је то давно приметио Волтер!

      С. Ј. : –  О животу Срба у исељеништву .

МИЛАТОВИЋ:– Срби у исељеништву су само бледа копија најгорих оригинала у отаџбини. Иманентно томе, имамо и светлоносних примера, баш као и у отаџбини.

        С. Ј. : – О Хагу , о вашем пријатељу Војиславу Шешељу .

МИЛАТОВИЋ: – Шешељ је мој кум. Крстио ми је две кћерке. Он је постао парадигма симбола отпора новом светском тоталитаризму. Шешељу у Хагу давно сам поручио:
Поред ових хашких фаца
Менгеле је био мала маца,
а стоглавој аждаји без имена
Адолф Хитлер није до колена!

С. Ј. : – О куповини и намештању књижевних награда.

МИЛАТОВИЋ: – С обзиром да негујем менталну хигијену не бих се бавио књижевном мафијом. Свака мафија је интересантна само истражним органима и полицајцима, а књижевна мафија заслужује моје презрење.

       С. Ј. : – О песмокрадицама које се ките туђим перјем.

      МИЛАТОВИЋ: – На хиподрому се никад не кладим на Тројанске коње који остављају магареће отиске по образу!

 

 

 

 


   

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *