петак, јул 21, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Циљеви трећег светског рата

Циљеви трећег светског рата

У Украјини се решава судбина будућег устројства читавог света, макар за наредних неколико деценија. Све је то условљено чињеницом да цивилизација више не може постојати у досадашњем систему вредности – како политичком, тако и економском. То је повезано и са америчким спољним дугом, који је достигао 17 билиона долара. Ситуација је дошла до критичне границе, иза које се виде обриси краха највеће светске привреде због немогућности да сервисира свој спољни дуг са свим последицама које из тога проистичу.

СЦЕНАРИО 1

На дневном реду су тренутно два сценарија развоја ситуације. Сценарио 1 може да изгледа овако:

– Девалвација долара доводи до рушења целокупног послератног система обрачуна заснованог на Бретон-вудским споразумима, уз неизбежну реструктуризацију америчког дуга;

– Реструктуризација спољњег дуга САД у суштини значи да се они отписују, што доводи до ланца банкротстава држава кредитора и банкротства финансијских и економских институција: ММФ, СБ, МБОР, ЕБОР, СТО и тако даље;

– Затим следи масовно кидање бесконачних производно-економских ланаца, што доводи до обуставе производње, укључујући и непрекидне циклусе са нарастајућим таласом техногених катастрофа;

– Онда долази заустављање производње са наглим падом животног стандарда и масовном незапосленошћу у свим земљама света без изузетка;

– Након раста незапослености и пада животног стандарда неизбежно ће уследити политичке промене са изласком на сцену нових снага које се данас налазе у позадини;

– Политичке промене за собом повлаче прерасподелу сфера утицаја и неизбежну прекомпозицију власништва;

– А све ће се дешавати у условима безнађа и глади у свету, пуном оружја, укључујући и оно за масовно уништење које у условима нестабилности може постати банални предмет трговине и тако доспети у руке маргиналних организација које немају никаква ограничења и скрупуле – ни етичке ни било које друге.

Описани сценарио тешко може имати логички наставак пошто оружје остане без контроле, и то је јавна тајна. Управо разумевање велике вероватноће таквих догађаја диктира логику „силника овог света”, укључујући и америчку елиту. Притом треба имати у виду да су „силници овога света” Русији наменили улогу губитничке стране. Русија би, у случају реализације катастрофалног сценарија, фатално страдала заједно са свима.

Друго: ако се катастрофа избегне, онда ће то бити на рачун Русије. Украјина је данас најважнији инструмент у тој комбинацији и главна монета за поткусуривање. Овде се непосредно сусрећемо са тајним опругама, које диктирају логику прекоокеанских играча, који покушавају да по сваку цену сачувају постојеће стање ствари.

СЦЕНАРИО 2

Сценарио 2 повезан је са покушајем Америке да своје дужничке проблеме реши без катастрофалних последица:

– Украјина, њена судбина, њена целовитост, њена влада, благостање њеног народа, никога не интересују осим Русије. Зато је Америка заинтересована да запали грађански рат у Украјини са последицама који ће је претворити у крајње нестабилну и сиромашну творевину сличну Авганистану, али на самим руским границама;

– Да ли ће бити настаљени стални хистерични информативни притисак на Русију не зависи од њеног учешћа/неучешћа у украјинским догађајима;

– Главни циљ је максимална изолација и демонизација Русије у читавом свету. Међутим, основни амерички интерес налази се пре свега у Европској унији, у којој је тренутно у току најактивније испирање мозгова;

– Када у Европи буде формирано пожељно јавно мњење, биће активирани главни адути: економске везе и обим размене од око 0,5 билиона долара између ЕУ и Русије биће подвргнути ревизији ради преоријентације на ширење односа ЕУ-САД;

– На тај начин ће бити остварено максимално трансатлантско политичко-економско зближавање и припремљен терен за коначни прекид економских веза Русије са земљама Источне Европе;

– Украјина и њена разграната мрежа гасних и нафтних цевовода, аутомобилских и железничких путева у описаном сценарију представљају кључну карику и зато ју је неопходно избацити из игре на максимално дуг период, за шта је најефикасније средство рушилачки грађански рат;

– На крају ће бити формирана нова трансатлантска политичко-економска творевина која ће омогућити да Америка освоји гигантско европско тржиште и избегне катастрофу на дуг рок и да постане огромна нова доминирајућа сила која ће читавом човечанству по својој вољи диктирати правце развоја;

– Тада би Русија остала сама са својим сировинама и племенитим рудама за које не би имала адекватно тржиште, што би довело до унутрашњег политичког кључања уз потоњу либерализацију и неизбежни распад;

– Распад Русије поново би скренуо пажњу светских играча на њена богатства, тачније на богатства „комада” некада велике земље што би, разуме се, продужило постојање Запада на стотине година.

 

ШТА РУСИЈА ДА ЧИНИ

Историја људског рода је историја ратовања, а историју пишу победници. Сједињене Државе данас, које дуго намећу мит о свом одлучујућем доприносу победи у Другом светском рату, користе најефикаснију историјску манипулацију и заузданим Европљанима објашњавају отприлике следеће: „Америка вас је пре 70 година спасла од фашизма и подигла ваше економско благостање, од данас сте ви на реду. Зато морате да прекинете тражење користи у трговини са Русијом и да се у свему са нама удружите. У почетку ће бити тешко, али временом ћемо постати неизмерно снажнији и свет ћемо заувек ослободити од руске агресивне експанзије”.

Остаје главно питање: шта треба Русија да чини у насталој ситуацији? Одговор се, нажалост, више не налази у равни опширних расправа о неопходности модернизације производње, подизања унутрашње тражње, наставку тесних интеграција на постсовјетском простору и активирању финансијско-економских веза са колосима из Југоисточне Азије. Догађаји се развијају толико брзо да у њима нема главног ресурса – времена. Логика говори да су у насталој ситуацији једино правилни кораци могу бити само неочекивана, непредвидива и снажна дејства са претицањем по свим правцима: пре свега у Украјини и Европи, као и у Југоисточној Азији и на Блиском Истоку. Уз обавезну тесну сарадњу војних, економских, политичких и дипломатских институција, што Русија може да обезбеди јер има чврсту вертикалу власти.

Треба деловати онако како се деловало у Сирији и Криму. Без најмањег освртања на фамозно јавно мњење, заједно са читавом проамеричком структуром УН. Трећи светски рат траје и он је објављен Русији. Форме ратовања су промењене, тако да неће бити великог рата крупних размера – Запад не жели да ратује, не може и боји се. Зато је Русија, као и увек, осуђена да буде победник, а победницима се не суди.

Извор: Србин.инфо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *