петак, август 18, 2017
Насловна > НОВОСТИ > Александар Гргић: Материјализам сам по себи не смије бити сврха и циљ

Александар Гргић: Материјализам сам по себи не смије бити сврха и циљ

У наставку серијала о хрватским еко подузетницима, доносимо инспиративну причу о необичном животном путу те преданости и устрајности обитељи Гргић који живе у потпуној хармонији с природом. Они су заслужни за органске козје производе на био&био полицама који из дана у дан освајају све већи број љубитеља здраве хране.

1. Како сте се одлучили на занимљиву авантуру под називом „Амбиент Парк“ и како је све почело?

Дуго сам година радио у Швицарској у психијатрији и то у ноћној смјени. Начин живота био је изнимно стресан, неприродан и напоран. У жељи да избалансирам енергије добио сам жељу и идеју да се као обитељ повежемо с природом и животињама и започнемо живот у складу с природом. Други је потицај био патриотизам и незадовољство запуштеном хрватском пољопривредом и тугом при погледу на зарасле њиве у Хрватској. У Швицарској је бављење пољопривредом дигнитетан, а пољопривредници су поносни. Швицарска би Хрватској могла бити узор. И треће, мотив је био и родитељски егоизам јер бих желио да дјеца остану у Хрватској и заљубе се у Хрватској. И тако је настао „Амбиент Парк“, јединствени едукацијско-дегустацијски центар смјештен у шуми надомак Загреба у Буденцу.

2. Које све садржаје нудите у природној оази „Амбиент Парк“?

„Амбиент парк“ се простире се на 80.000 квадратних метара и удомљује преко 400 животиња. У нашем едукацијско-дегустацијском центру, предвиђено је храњење и дружење са животињама као што су козлићи, вијетнамске патуљасте свиње, магарци, коњи, јелени, паунови, препелице и тако даље. Постоји школа у природи, а ускоро је у плану и wеллнесс са смјештајним дијелом повезаним са шталом на иновативан начин који омогућује јединствен контакт с природом и животињама.

3. На имању узгајате козе које производе органско козје млијеко и сир које купци могу пронаћи на био&био полицама. Које су предности конзумације таквих производа?

Нутриционистички и кемијски састав козјег млијека потпуно је различит од крављег. Сличности су једино у боји и начину добивања. Изнимно је лако пробављиво, садржи врло висок удио протеина и не садржи лактозу па га могу конзумирати особе алергичне на лактозу. Козји млијечни производи могу имати изнимно корисно дјеловање код разних алергија, астме и бронхитиса, но препорука је да га се тијеком године конзумира барем 3 до 4 мјесеца у континуитету. Протеински састав козјег млијека изнимно је квалитетан јер садржи казеин који учинковито маст претвара у мишићно ткиво те је управо због тога козја сирутка препоручљива код спорташа али и код редукцијских дијета. Вјерујем да ће у будућности, због бројних здравствених бенефита, козје, девино и магареће млијеко бити дефинирано као лијек или додатак прехрани, а не само као млијечни напитак.

4. Опишите један типичан дан на фарми коза које дају млијеко за „Габриел“ производе. Иду ли на слободну испашу и како уопће тече типични „козји дан“ на фарми?

Мој нездрави начин живота који сам водио у Швицарској и у којем сам замијенио ноћ за дан те патио од бројних здравствених тегоба, трајао је дугих 25 година. Нездраву рутину сам свјесно и с јасном намјером прекинуо прије три и пол године и од тада живим у потпуности у складу с природом. Природно и без будилице, супруга и ја устајемо прецизно у пет сати ујутро. Попијемо кавицу те од 6 сати прегледавамо маилове и рјешавамо наруџбе. Од 7 сати смо са животињама. Нахранимо их, помуземо козе и оне крећу на испашу. Лјети су козе читав дан вани те ујутро долазе само на мужњу. На располагању им је огромно пространство, а када је јако вруће, повуку се у хладовину оближње шуме. Када је кишно и влажно, козе су у шталама јер им влага шкоди. Штала је пространа и угодна, додајемо им сјена и покошене траве уз испашу, а пију сирутку и изворску воду.

5. Који су предувјети за исхођење еколошког цертификата за козје млијечне производе?

Предувјети за исхођење цертификата углавном су фокусирани на процјену увјета простора. Дакле, штале морају бити довољно простране, животињама треба бити омогућено слободно кретање, треба доказати да се животиње хране храном еколошког поријекла, те загађених површина не смије бити у близини. Увјети су код нас, више него задовољени по свим параметрима.

6. Због чега су органски млијечни производи по вашем мишљењу знатно квалитетнији од конвенционалних?

Човјечанство данас генерално сматра да је напредно и паметно. Но, како објашњавате све те силне болести и свеприсутно оболијевање од карцинома? Све је то посљедица нездравог начина живота и нездраве хране. Не придаје се довољно важности прехрани, а то би морао бити приоритет. Дужност је свих нас као родитеља али и дужност институција да се већа важност придаје здравој прехрани, да се подржи еколошка производња и спријечи прекомјерна и свеприсутна контаминација хране. Велику штету наноси и процесирана, рафинирана храна, препуна конзерванса, примјеса, адитива и нутритивно потпуно безвриједна. Од таквог начина функционирања и затроване, безвриједне хране која се масовно производи и промовира као прихватљива, профитирати могу једино лијечници и фармацеутска индустрија.

Ми смо као индивидуе и као обитељ спознали ту чињеницу и изашли из тога. Нисмо жељели бити дијелом тога.

7. Јесте ли се као домаћи еколошки произвођачи сусретали с неким препрекама тијеком остваривања свог циља и како сте проблеме пребродили?

Од 2004. године смо у уписнику еко произвођача. Администрација би требала ослушкивати вриједне и корисне инпуте из праксе и то у сваком сегменту. Еко произвођачи итекако наилазе на препреке на свом путу. Сустав је прије био неуређен, но и даље често функционира нелогично. Ми ћемо свакако устрајати на еколошком и сматрамо да је то будућност Хрватске.

8. Што би жељели да се промијени тј. који су ваши приједлози за унапрјеђење подршке хрватским еколошким господарствима?

Мјеста за унапрјеђења итекако има. Требало би поједноставити административни дио као и сам процес цертификације. Наиме, требало би већи фокус дати финалном производу који би еко станице, надзори и надлежни лабораторији детаљно анализирали и установили квалитету крајњег производа. Надзорне се станице данас много баве анализом тла, сијена, прехране, контролом увјета у којима животиње живе што без даљњег и даље треба бити саставни дио цертификације, но није довољан нагласак стављен на финални производ који би (или не би) задовољавао строге критерије еколошке производње. На тај би се начин сам поступак цертификације поједноставио али би и појефтинио.

9. Који су ваши планови за будућност?

Свакако би у будућности жељели ријешити и заокружити нека административна питања те наставити с развојем пројекта на тему воде. Наиме, велики нагласак стављамо на воду коју прочишћавамо уз помоћ посебних филтера те враћамо у језеро те поново користимо. Такођер сакупљамо и користимо и кишницу. Жеља нам је модернизирати мљекару као и развити напитак на бази нутритивно фасцинантне козје сирутке којег би се могло назвати правим супернпитком који би могао итекако бити здрава алтернатива и конкуренција конвенционалним енергетским напитцима. Планирамо и отварање мале wеллнесс оазе с осам соба и иновативним регенеративним програмом за посјетитеље.

10. Која је ваша порука младим домаћим еко ентузијастима који би се жељели упустити у сличан посао еколошке производње као и ви?

Порука је јасна: рад, устрајност и преданост је кључ. Материјализам не би сам по себи требао бити сврха и циљ, но награда ће природно доћи ако је радник устрајан. Примјер такве устрајности и упорности је и наша сурадња с Биовегом гдје смо заједнички успјели доћи до рјешења, те дуготрајног и квалитетног партнерства. Мотив треба увијек бити исправан и свијест о томе колико је прехрана важна. Тада ће и награда слиједити и то прије свега у облику здравља које је највеће животно богатство.

Извор: biobio.hr

Посетите „Амбиент парк“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *